Duža lozinka štiti podatke - Čak 34% korisnika poseduje kratke šifre ili one koje je lako otkriti

Ukoliko vam neko nasilno otkrije ili ukrade šifru, može dobiti pristup svakom vašem podatku do poslednjeg detalja, od ličnih fotografija, pa do podataka sa kreditne kartice. Zato je veoma preporučljivo koristiti složene šifre za pristup servisima putem interneta. Takođe je važno da ne koristite istu šifru za različite usluge, iz razloga što biste pored važnih podataka mogli da izgubite i svoj "onlajn identitet", na primer preko profila na društvenim mrežama. Istraživanje koje je sprovela istraživačka kompanija "O+K" za kompaniju "Kaspersky Lab" u 25 zemalja širom sveta, pokazuje da korisnici ne razumeju u potpunosti koliki je rizik od korišćenja jednostavnih šifri, čak 34% ispitanika je praktično nezaštićeno.

Prema ovom istraživanju, jednostavne šifre koje je lako otkriti bez ikakvih posebnih tehnika, koriste se suviše često. Primeri za to su datum rođenja (17%), srednje ime (10 odsto) ili ime kućnog ljubimca (9%). Ovakve informacije nisu poznate samo vašim bliskim prijateljima ili rođacima. Kreativni prevaranti ih mogu lako pronaći na Internetu, na primer, na veb sajtovima za društveno umrežavanje. Takođe, 8% ispitanika koristi jednostavnu kombinaciju brojeva poput "123456" ili nešto slično, a 5% ispitanika jednostavno koristi reč "password" (šifra). Ova vrsta "zaštite", kao i druge šifre koje su zapravo reči koje možete jednostavno pogoditi, mogu se brzo i lako nasilno otkriti.

Drugi problem koji se često zanemaruje je ponovna upotreba iste šifre. U teoriji, na ovaj način se izbegava opasnost od zaboravljanja šifre. U praksi, međutim, ukoliko se ova univerzalna šifra otkrije, prevaranti imaju lak put do nekoliko naloga, usluga i programa. Prema istraživanju koje je sprovela kompanija "O+K", 9% ispitanika koristi jednu šifru za sve naloge, a 37,1% koristi nekoliko šifara. S obzirom da jedna trećina ispitanika (36%) koristi pet ili više servisa i aplikacija koji su zaštićeni šifrom, možete zamisliti veličinu potencijalne štete, ukoliko šifra bude ugrožena.

Kao što je već pomenuto, mesto gde čuvate svoju šifru je veoma važno, kada je u pitanju bezbednost podataka. Većina korisnika (71%), više voli da ih pamti, što nije loš izbor, ali često dovodi do toga se koriste jednostavne šifre ili jedna šifra za nekoliko naloga. Čak 46% ispitanika priznaje da su barem jednom zaboravili svoju glavnu šifru. Njih 12% samo napiše šifru na parčetu papira i ostavi je kod svog računara, dok 23% koristi običnu papirnu svesku u ovu svrhu. Posebne programe namenjene za čuvanje šifri koristi samo 7% ispitanika, uprkos tome što takva rešenja nude najbolju zaštitu za korisničke podatke. Na primer, program Password Manager koji se nalazi u proizvodu Kaspersky PURE 2.0 omogućava stvaranje novih šifri, koje je nemoguće nasilno otkriti i automatski ih unosi na zahtev korisnika. Kao rezultat, korisnik dobija pouzdanu i, što je još važnije, jedinstvenu šifru, koja je nedostupna za neovlašćenu upotrebu.

Kompletan izveštaj o rezultatima istraživanja koje je sprovela kompanija "O+K" možete pogledati na: http://www.kaspersky.com/downloads/pdf/kaspersky-lab_ok-consumer-survey-report_eng_final.pdf