Najavljena poskupljenja nisu jedino rešenje - Nekoliko načina da proizvođači ne podižu cene hrane i robe široke potrošnje

Usled nestabilnost poljoprivrednog tržišta i suše najavljuje se prava oluja poskupljenja cena hrane i druge robe široke potrošnje u Srbiji. Pitanje za proizvođače hrane i pića je kako upravljati cenama robe široke potrošnje bez poskupljenja i prejakog udarca na budžete potrošača? Tokom proteklih nekoliko godina međunarodna konsultantska kompanija "A.T. Kearney" sprovela je opsežno istraživanje i sumirala preporuke za vodeće kompanije za proizvodnju hrane i pića kako da u ovome uspeju.

- Prvo svakako treba prilagoditi ponudu, odnosno promeniti veličinu pakovanja, a ne visinu cene - komenatriše Zlatko Bazianec, direktor u "A.T. Kearney".

- Tako, neke velike kompanije odlučuju da zadrže stavke troškova, dok smanjuju količinu proizvoda u pakovanju. Na primer, "Heinz Ketchup" je smanjio veličinu flaše svog vodećeg proizvoda sosa "Heinz 57" za četiri unce bez sniženja cene kada se ukupni trošak prodaje paradajza utrostručio prošle godine. Sličnih primera smanjenja pakovanja imamo i u domaćim trgovinama - završava Bazianec.

Istraživanja su takođe pokazala da sa rastom tržišnih cena robe, prodavci mogu lakše da povećaju cene popularnih brendiranih proizvoda - za koje su potrošači skloni da plate premijum cenu - nego za manje elastične cene proizvoda privatnih etiketa. Ovo varira naravno, zaviseći od kategorije proizvoda, relativne jačine marke, dostupnosti jeftinijih alternativa i ukupnog ponašanja potrošača. Kupci lekova za prehladu i alergije, na primer, su skloniji da se prebace na jeftinije proizvode od, na primer, kupaca čokolade ili piva.

Bazianec dodaje da proizvođači treba i što pre da razviju svest o tome da sirovine čine samo deo ukupnog troška, dok transport i drugi prateći režijski troškovi čine njegov značajan deo.

- Zato je savet da jednom kada kompanija stekne uvid u svoje rute i količine, ona iskoristi nedovoljno iskorišćene puteve i rute i tako optimizuje troškove prevoza tereta.

Takođe, kompanija može obezbediti snižavanje troškova sirovina za preradu ulaskom u dugoročna partnerstva sa ključnim dobavljačima. Ako su dobavljači obavezani značajnim količinama na duži rok, mogu da investiraju u dodatne kapacitete i smanje svoje fiksne troškove, prenoseći neke od ovih smanjenja troškova na kompaniju. Proizvođačima se savetuje i da pronađu direktan izvor i jeftinije dobavljače, jer će na taj način smanjiti izloženost velikim trgovcima poljoprivrednih proizvoda.

- Kada izvori snabdevanja postanu ograničeni, predostrožnost je ključ: mudro je stalno tražiti nove izvore snabdevanja - savetuje Zlatko Bazianec direktor u "A.T. Kearney".

Kako tržišta postaju sve više međusobno povezana, neophodno je pratiti ne samo tržišta kritične robe, već i tržišta roba koja su naizgled nepovezana. Povećanje cena može se pratiti u prošlosti do proizvođača odeće koji su kupovali više poliestera od pamuka, jer su cene pamuka na 140-godišnjem maksimumu. Povećana potražnja dovodi do porasta cene PET-a koji se pravi od iste sirovine kao i poliester - i primorava kompaniju da prati cene pamuka kako bi predvidela kretanje cena smole.

- Suština je usredsrediti se na čitav niz rizika povezanih sa cenama robe, ali ne samo na trenutno kritične robe ili na lako uočljive faktore koji utiču na marže. U ovim izazovnim vremenima, oslanjanje na stare strategije, tradicionalne pristupe ili zastarelu komunikaciju i alate za donošenje odluka, najriskantnija je strategija od svih - naglašava Zlatko Bazianec.