Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Stres i mobing na radnom mestu rizik za zdravlje - Toksičan posao godišnje usmrti 840.000 ljudi
Komentari
Ilustracija (Foto: Stokkete/shutterstock.com)
"Prekomerni obim posla, visokostresne pozicije i toksično radno okruženje odavno se povezuju sa nezadovoljstvom zaposlenih, visokom stopom fluktuacije i lošim recenzijama kompanija koje narušavaju reputaciju poslodavca. Međutim, novi podaci pokazuju da su posledice ovih stresora mnogo tragičnije", pišu autori istraživanja.
Prema ovoj novoj studiji, niz negativnih "psihosocijalnih" faktora na radnom mestu, uključujući konstantan pritisak i mobing, sada je uzrok više od 840.000 prevremenih smrti zaposlenih svake godine.
Istraživanje koje je ove sedmice objavila Međunarodna organizacija rada (ILO) baca otrežnjujuće i surovo svetlo na efekte destruktivnih uslova rada širom sveta. Ima nekoliko ključnih nalaza studije.
Ilustracija (Foto: Unsplash/Vitaly Gariev)
Među faktorima su i trigeri oboljenja. Osnovni okidači su loše definisani i loše vođeni poslovi, sve veći pritisak da se zadaci završe i produžavanje radnog vremena.
U dodatne faktore spada stalni strah od nesigurnosti zaposlenja, stres i emocionalna trauma uzrokovani mobingom ili uznemiravanjem na radnom mestu. Oni dodatno pogoršavaju situaciju.
- Psihosocijalni rizici postaju jedan od najznačajnijih izazova za bezbednost i zdravlje na radu u modernom svetu - izjavila je Manal Azi iz ILO-a.
Ona smatra da je poboljšanje radnog okruženja od suštinskog značaja ne samo za zaštitu zdravlja radnika, već i za jačanje produktivnosti i održiv ekonomski razvoj.
Iako bi vlasnici preduzeća mogli da pretpostave da su ovi ekstremni uslovi češći "tamo negde" u inostranstvu, studija ističe da tehnološki napredak i globalizacija čine radne procese, a samim tim i stresore, sve sličnijim širom sveta.
Ilustracija (Foto: Unsplash / Icons8 Team)
Veliki rizik predstavlja i uniformnost pritisaka: pritisci i uznemiravanja postaju konstanta na globalnom nivou i ostavljaju identične zdravstvene posledice bez obzira na državu.
Osim ljudskih života, toksično okruženje uzima ogroman danak i u svim ekonomskim segmentima. Pa, kome nisu dovoljni brojevi ljudskih žrtava, može da broji finansijske gubitke i BDP.
Prema izveštaju ILO-a ovako plaća ekonomija: zbog bolesti, invaliditeta ili prevremene smrti gubi se 45 miliona godina zdravog života godišnje.
Tu je i pad BDP-a. Ovaj manjak prevodi u procenjeni gubitak od 1,37 % svetskog BDP-a svake godine, što je oko 1,6 biliona dolara (1.600 mlrd USD).
Prvi korak za vlasnike preduzeća je iskrena procena zdravlja radnog okruženja, sa posebnim fokusom na iskorenjivanje mobinga. Studija preporučuje analizu tri ključne oblasti: priroda posla - treba razjasniti zahteve, odgovornosti i resurse.
Zatim osigurati da zadaci budu smisleni i usklađeni sa veštinama radnika.
Važno je osmisliti i dobro upravljanje ljudima: treba proveriti da li zaposleni imaju jasna očekivanja, dovoljan nivo autonomije i adekvatnu podršku nadređenih.
Veliki značaj imaju i procedure - nagrađivanje, praćenje učinka ili upravljanje promenama, pa nadređeni treba da vide kako one utiču na tretman zaposlenih i njihovu motivaciju.
Stvaranje zdrave kulture nije samo etičko pitanje, već i kritičan poslovni zadatak i obaveza.
Danas su digitalni nadzor i pritisak AI tehnologije norma, ali lideri koji prioritet daju psihološkoj bezbednosti svojih timova direktno investiraju u dugoročnu održivost svoje kompanije, naveli su istraživači.
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.