Tri strategije kompanija koje rastu i u krizi

Pandemija, inflacija i nedostatak radne snage poslednjih godina su uzdrmali globalnu ekonomiju. Ipak, pojedine kompanije uspele su da u takvom okruženju prežive, i ne samo da prežive već i da značajno nadmaše konkurenciju.

Istraživači konsultantske kuće McKinsey & Company pokušali su da otkriju šta ih razlikuje od ostalih. U studiji o poslovnom rastu analitičari su proučavali desetine velikih kompanija koje su između 2019. i 2024. ostvarile znatno bolje rezultate od svojih konkurenata.

Rezultati pokazuju da su te kompanije u proseku ostvarile pet procentnih poena veći rast prihoda i sedam procentnih poena veću profitabilnost od svojih rivala, navodi European Business Review.

Među kompanijama koje su nadmašile tržište nalaze se bankarski gigant JPMorgan Chase, osiguravajuća kompanija Progressive, holandski proizvođač čip-tehnologije ASML i američka građevinska firma Builders FirstSource.

Analiza je pokazala da kompanije koje nadmašuju tržište imaju tri ključne zajedničke osobine.

"Prvo, nastavljaju da investiraju u rast i u teškim vremenima. Dok mnoge firme u krizama smanjuju ulaganja, lideri rasta nastavljaju da finansiraju razvoj novih proizvoda i poslovnih linija.

Drugo, grade više izvora rasta. Umesto da se oslanjaju na jedan proizvod ili jedno tržište, razvijaju čitav portfelj poslovnih modela i novih aktivnosti.

Treće, tehnologiju koriste kao ubrzivač rasta. Podaci, digitalne platforme i veštačka inteligencija postaju centralni deo strategije, a ne samo podrška poslovanju" navode iz McKinsey & Company.

Jedan od zanimljivih primera iz studije je američki maloprodajni gigant Walmart. Malo je poznato da ova kompanija danas ima i veoma profitabilan oglašivački biznis.

Prema podacima koje prenosi magazin Fortune, Walmartov oglašivački segment činio je oko 30% operativnog profita kompanije prošle godine.

Reč je o platformi Walmart Connect, internom oglašivačkom sistemu koji prodavcima omogućava da promovišu proizvode unutar Walmartovih prodavnica i na njegovim digitalnim platformama. Platforma koristi ogromne baze podataka o kupovnim navikama potrošača i pretvara ih u novi izvor prihoda.

Ovaj primer pokazuje kako i ogromne, već etablirane kompanije mogu da stvore nove izvore rasta koristeći resurse koje već poseduju.

Prema rečima Grega Kelija, senior partnera u kompaniji McKinsey, ključ uspeha je balans između razvoja osnovnog poslovanja i stvaranja novih poslovnih linija.

- Ako ne rastete u svom osnovnom tržištu i kategoriji, velika je verovatnoća da ćete zaostati za konkurencijom. To je neophodno, ali nije dovoljno - rekao je Keli u intervjuu za Fortune.

Upravo kombinacija više izvora rasta povećava šanse da kompanija nadmaši tržište.

Istraživanje jasno poručuje da se i najuspešnije kompanije ne oslanjaju na sreću, već sistematski grade strategiju rasta.

Kako autori studije ističu, razlika između prosečnih i izuzetnih kompanija nije u tome što izuzetne bolje predviđaju budućnost. Razlika je u odlučnosti: lideri rasta ulažu i kada je neizvesnost najveća, razvijaju sposobnosti umesto da jure trendove i rast posmatraju kao nešto što se može sistematski izgraditi.

Slični trendovi mogu se videti i u Evropi. Prema analizi više od 5.000 kompanija, samo oko 15% firmi uspelo je da istovremeno poveća prihode i profit u periodu 2019–2024, dok je većina uspela samo jedno od ta dva.

U evropskom poslovnom okruženju posebnu ulogu imaju tehnološke i softverske kompanije. Prema analizi Financial Timesa, tehnološke firme čine oko 20% najbrže rastućih evropskih kompanija, dok su među liderima kompanije poput Virta Global, Hostinger, SAP, Roche i L’Oréal.

Istraživanja takođe pokazuju da evropske kompanije poslednjih godina sve više ulažu u istraživanje i razvoj, posebno u oblasti energetike i digitalnih tehnologija, kako bi povećale konkurentnost u odnosu na američke i azijske rivale. Stručnjaci zato ocenjuju da budući rast evropske privrede u velikoj meri zavisi od relativno malog broja izuzetno ambicioznih kompanija koje investiraju u tehnologiju, inovacije i globalna tržišta.