Da li kao šef pravite ove tri fatalne greške?

Oholost je često mana koju ljudi lako primete na drugima, ali im dugo treba da priznaju da je i sami nose. Ohole šefove je teško naučiti da budu bolji, jer su zbog prevelikog ponosa nedodirljivi i nemoguće im je pristupiti. Preponosni šefovi lako se izoluju i odvajaju od drugih, što može imati razoran učinak na kompaniju, jer je komunikacija poremećena.

Zbog prevelike taštine i nedostatka poniznosti, šefovi su uvereni da ne greše i da su njihove odluke najispravnije. To s vremenom u kompaniji stvara atmosferu straha i slepog praćenja. Radnici se tada samo usmeravaju na posao pred sobom i rade samo ono što moraju da ne bi dobili otkaz. U takvoj disfunkcionalnoj atmosferi nema kreativnosti, međusobnog osnaživanja, rizikovanja ili slobode govora. Zbog toga su i odluke lošije. Zaposleni sa bradom na grudima neće razmišljati ili delovati strateški.

Šefovi moraju shvatiti da nisu svi isti. Postoje različiti ljudi i različite situacije. Kada vođa pristupa određenom problemu u kompaniji, mora pokazati dovoljno fleksibilnosti stavova i sposobnost da se odnosi prema svakoj osobi i situaciji drugačije. Kruto razmišljanje i nefleksibilni stavovi uništavaju komunikaciju.

Iznenađujuće je koliko šefova shvata svoje mišljenje kao dogmu i zbog toga postaju nefleksibilni i neprilagodljivi. To može biti zbog nezdravog ponosa, nesigurnosti ili čak i nedostatka iskustva. Koji god bio razlog, ako šef čvrsto stoji pri svom mišljenju ili uverenju iako postoji i drugi (možda i bolji) put, često će donositi loše odluke. Mnoga istraživanja su dokazala da je odluka bolja ako prvo uključuje divergentno razmišljanje, a potom jasnije konvergentno mišljenje; tj. najbolja ideja najčešće proizlazi iz više razmotrenih ideja. Najgora ideja često dolazi kad šef ne želi da uzme u obzir ideje i mišljenja drugih.

Neki šefovi misle da će se problem rešiti sam nakon nekog vremena ako ga puste na miru. Njima nedostaje hrabrosti da se suoče s poslovnim problemima i zaposlenima koji ne sarađuju.

Džek Velč je rekao: "Šefovi se moraju suočiti s realnošću a ne s njihovom percepcijom stvari".

Jako malo organizacijskih problema se mogu efikasno srediti sami od sebe; većina problema vezanih za ljude i poslovne procese najčešće se pogorša s vremenom. Doduše neki se problemi mogu utišati na neko vreme i odavati utisak da su razrešeni, ali nakon nekoliko nedelja vrate se, i to najčešće s većim intenzitetom.

Efikasne vođe moraju biti dovoljno hrabri i sposobni prepoznati probleme odmah, shvatiti da bi trebalo da ih reše i predano raditi na njihovom uklanjanju. Ako to ne naprave, samo će dodati ulje na vatru i problemi će se uvelike povećati.

Svi šefovi bi trebalo da se zapitaju: "Jesam li ja kriv za neefikasnost mojih zaposlenih? Radim li marljivo na stvaranju otvorene, iskrene, pozitivne, motivišuće i povoljne atmosfere za zaposlene u firmi? Jesam li spreman sagledati vlastitu efikasnost i napraviti potrebne promene?".

Dobro razmislite i rešite probleme koje možete.