Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Četiri ubice motivacije od kojih su najuspešniji naučili da se odbrane
Komentari
Ilustracija (Foto: Unsplash/Magnet.me)
Često nam daju generičke savete da razmislimo o tome "šta nas motiviše" ili "zašto ujutro ustajemo iz kreveta" ili, omiljen među milenijalcima, "pronađite svoju strast".
Ali većina ljudi već zna šta ih tera na akciju, znaju prema čemu su (iako možda samo ponekad) strastveni.
Motivacija je, međutim, veoma neopipljiva za većinu nas. Jedan dan je imamo, drugi je nemamo. Poput neke neidentifikovane supermoći s kojom se neki rađaju, a drugi je jednostavno nemaju.
Većina nas ima nekog u životu, bliskog prijatelja, saradnika, ili barem nekog ko se pojavljuje često u medijima, za koga se čini da je "to2 savladao. Nikad ne izgledaju kao da im je teško da ustanu rano ujutro, da odu u teretanu, prozuje kroz ciljeve koje su sebi postavili.
Sedimo kod kuće i razmišljamo, što to oni imaju, a mi ne? Kako to sve izgleda lagano kad oni to rade?
Ustvari, motivacija je izuzetno kompleksna. Ali veliki faktor koji često previdimo nije šta stvara motivaciju - nego ono što ubija motivaciju koju već imamo.
Da sve vratimo veoma staroj metafori, problem nije ni šargarepa niti batina, nego vitalnost konja.
Ali kako ćemo osigurati da sami postanemo taj zdravi, srećan, gladan konj?
Moramo prevladati tihe ubice motivacije. Evo četiri provjerena načina za to.
Razvijte osećaj hitnosti
Hitnost je ključ za razvoj motivacije. Ali ponekad je ignorišemo u korist holivudskih aspekata, poput nesebičnih ciljeva ili tragedije kao motiva. Ustvari, jedna stvar koju svaki oblik motivisanosti ima je osećaj da se to mora obaviti sad i odmah.
Stvar je u ideji da nemamo neograničeno vreme na raspolaganju. Osećaj hitnosti sprečava gubljenje fokusa, jer kad vaš mozak misli da je nešto hitno, ignoriše svu besmislenu zbrku u glavi i baca se na stvar koja je prva na redu. Bez hitnosti, gurnućemo ciljeve u pozadinu uma kako bismo se bavili drugim, "žurnijim" zadacima, koliko god trivijalni oni bili.
Kako bismo razvili osećaj hitnosti, moramo se uveriti da je baš taj cilj najvažnija stvar u životu. Stoga je bolje kreativni deo posla obaviti pre dela posla od kojeg živite. Kad uverite mozak da je posao koji ste krenuli da obavite važniji od onog od kojeg zarađujete za hleb, svladali ste veštinu hitnosti.
Zatvorite sve otvorene petlje
Što sad to znači? Otvorena petlja je ono što je u našem umu, u pozadini ili svesno, a još nije rešeno. Imamo ih na desetine odednom - od kupovine namirnica, dovršavanja izveštaja, odgovora na mejlove, poziva članovima porodice - sve su to otvorene petlje dok ih ne obavimo.
Sve one sede u našem umu i oduzimaju nam energiju. Razmislite o tome kao do desetak otvorenih aplikacija na vašem računaru ili tabletu - baterija će se isprazniti, čak i ako ga ustvari i niste koristili.
Isto se događa sa svim ovim zadacima koje imate na umu. A energija je ključ održavanja motivacije.
Pokušajte zapisati sve otvorene petlje ujutro i pozatvarati one koje se mogu obaviti za manje od dva minuta odmah, a ostalim dodelite vreme i datum završetka.
Upravljajte ulazima
Ulaz je informacija koja dolazi u mozak na procesiranje. Ne možemo baš kontrolisati šta dolazi unutra, ali ono što možemo je da utičemo na to da nas većina ulaza podstakne prema ciljevima.
To znači da bi ulazne informacije trebalo da budu relevantne, pozitivne i energične. Nažalost, većina onog što nam dolazi s društvenih mreža nije takvo. Bombarduju nas glupim filmićima, vestima za izazivanje panike, nepromišljenim mišljenjima i sadržajem koji je uglavnom irelevantan te štetan za naš razvoj.
Odbacite većinu svoje konzumacije društvenih mreža i gledanja vesti, ili je barem usmerite prema pozitivnim i relevantnim pričama.
Kad ste na Jutjubu ili Fejsbuku, lako se izgubiti pa sat vremena konzumirati posve beskoristan sadržaj. Što nas vodi do sledećeg ubice motivisanosti.
Držite se pravih mikro-odabira
Kad je o velikim životnim izborima reč - odabiru fakulteta, prijavi za posao, kupovini kuće - obično uzmemo dovoljno vremena za odluku.
Kad je o manjim izborima reč - odlasku na godišnji odmor, odluci o boji zida u dnevnoj sobi, kupovini mobilnog telefona - obično izdvojimo nešto vremena, ali se trudimo da ne rasipamo previše energije na njih.
Kad je o mikro odabirima reč - šta ručati, šta raditi tokom pauze na poslu, potruditi se ili ne za još jednu seriju u teretani, koju TV emisiju gledati - obično ih preletimo i idemo dalje. Štaviše, većinu vremena ih ni ne vidimo - samo radimo na autopilotu.
Ustvari, ovi mikro odabiri su puno važniji od velikih - tokom nedelja, meseci i godina oni u potpunosti oblikuju naše živote. Motivisani ljudi naučili su da prepoznaju kad se donosi mikro odabir, i zašto je važno odlučiti se za pravi.
Pokušajte biti svesni mikro odabira u svom životu - čim ih ozbiljnije shvatite, više ćete napredovati i lakše ostati motivisani.
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.