Dobrodošli u svet coachinga – Zajednički cilj svesnog i nesvesnog

Skoro slušam audio program od Johna Grindera i čovek izgovori jednu rečenicu koja me je totalno bacila u razmišljanje.

Priča o "rapportu". Za one koji ne znaju to je veština ostvarivanja bliskog odnosa sa osobom. (Svi vrhunski komunikatori ovo rade, možda ga neki zovu drugačije, ali da bi na nekoga izvršio bilo kakav vid uticaja najlakše je kada se zbližite i postanete deo jednog sistema.)

On kaže "Ostvario sam "rapport" sa njegovim nesvesnim veći nego što ga on ima". Pomisao na ovako nešto me je totalno fascinirala. Šta Grinder ovde kaže? Kaže da on ima bolji "rapport" sa nesvesnim sagovornikom nego što su u "rapportu" sagovornikovo svesno i nesvesno. Grinder je bliskiji sa sagovornikovim nesvesnim nego on sam.

Meni kao nekome ko se bavi komunikacijom sam koncept biti bliskiji sa nečijem nesvesnim nego što je on sam je jako interesantan i kao fenomen a i kao nešto što može da čini razliku koja daje razliku. Kada smo sa nekim u "rapportu" mi možemo da ga povedemo na neko bolje mesto.

Još je Milton Erickson, najveći hipnoterapeut prošlog veka umeo da kaže "Moj klijent je moj klijent zato što njegovo svesno i nesvesno nisu u "rapportu" (Milton Erickson je često bio lekar koji se bira na kraju, posle niza godina neuspelih terapija i psihoterapija, i kada niko drugi nije imao rešenje.)

Šta ovo znači kada svesno i nesvesno nisu u "rapportu"?

Dali ste nekada imali cilj koji ste sebi postavili i niste ga ostvarili?

Mi kao svesna bića kada sav svoj um posvetimo ostvarenju bilo kog cilja, da li je moguće ne ostvariti ga?

Kod ciljeva koje nismo ostvarili da li smo posvetili kompletno svoje biće? Ovde se najčešće ne radi o uloženom radu. Često je potrebno uraditi manje nego što radimo ili čak stati i ne raditi ništa.

Ovde se radi o nameri, želji, cilju. Ako Ja iskreno želim nešto, i na svesnom i na nesvesnom nivou moja čula će se podesiti tako da na tom cilju budu angažovani i moje svesno i moje nesvesno, da jasnije opažam sve bitne informacije za ostvarenje tog cilja. Da ugrabim svaku priliku. Da sam kreiram priliku ako je još uvek nema.

Sa druge strane ako imam cilj na svesnom nivou, koji je u sukobu sa nekim ciljevima na nesvesnom nivou Ja ću dok god je moja volja uključena baviti se tim ciljem i raditi radnje ka tome, ali sve ono što je u domenu nesvesnog će raditi protiv tog cilja. Recimo motivacija. Da li ste nekada pokušali da se motivišete svesno? Ja jesam.

Ako nam je motivacija na niskom nivou i radnje koje budemo radili će biti takve. A i ono što budemo radili biće bezvoljno i često sa dosta zakašnjenja.

Percepcija je takođe većim delom u domenu nesvesnog. Mi možemo svesno da pomeramo naš fokus i da uključujemo čula koja želimo, ALI onog momenta kada smo zaboravili na naš cilj nesvesno preuzima funkcije upravljanja našim fokusom i našim čulima i pogađate, oni će biti bilo gde osim na mestu gde su informacije za ostvarenje cilja koji nesvesno ne želi da se ostvari. Da li ste nekada želeli da kupite novi auto. Pre toga ste ih videli po negde ali kada ste ga vi kupili odjednom svuda počinjete da primećujete taj auto. Da li odjednom ima više ovih auta nego pre? Ne. Jednostavno je vaša pažnja sada više na njemu i primećujete sve ono što ranije niste primećivali. Ako vaše nesvesno može da da više pažnje nečemu, isto tako može da da manje pažnje tamo gde ne želi.

Jel ste kretali nekada snagom volje nešto da uradite ili ne uradite? Ne pušiti, ne jesti pred spavanje, učiti, srediti dokumentaciju, završiti projekat ...

Kod učenja na primer, ko je kampanjac može voljom sebe da "tera" da uči. Sedne. Stavi knjigu ispred sebe. I gleda u nju, a pažnja je ko zna gde. I tako je sve do krajnjeg roka, kada već postaje problematično da li će biti dovoljno vremena. Da li mogu uopšte da pređem celu materiju? Da li ću morati da prenesem ispit u sledeći rok? Da li ću upisati sledeću godinu? I odjednom je sva naša pažnja tu, na temi koju učimo. I ne moramo da se "teramo". Jednostavno sedimo i učimo po 10 sati dnevno, onoliko dana koliko je ostalo do ispita. Pauze pravim na dva sata po 10 minuta. I pažnja je sve vreme fantastična. Ne važe više ona pravila da pažnja pada posle 45 minuta i da treba praviti pauze. Motivacija je na hiper nivou. U stvari motivacija nije tema uopšte. Ušli ste u flow, u zonu visokog performansa, gde su svi vaši resursi tu i usredsređeni su na ostvarivanje ovog jednog cilja i idete ka njemu. Performans u ovim trenutcima je takoreći nadljudski. U svakom slučaju bar 5 puta veći od standardnog. Ovo je stanje koje imaju vrhunski sportisti kada daju svoje najbolje rezultate. Neki ga zovu FLOW.

Šta se ovde dogodilo? Po meni se dogodila samo jedna stvar, koja je pokrenula sve drugo. Naše svesno i nesvesno su se usaglasili oko bitnosti ostvarenja ovog jednog cilja sada. Kao posledicu toga smo dobili maksimalnu pažnju na cilju i obavljanju aktivnosti za ostvarenje cilja, angažovanje svih potrebnih resursa kojima inače možda nemamo pristup, pojačana percepcija ...

Volja kako je mi percipiramo je u našoj svesnoj kontroli. Problem je što kada zaboravimo šta smo sebi obećali ili zacrtali, i volja ne funkcioniše. Nismo ni primetili kada smo zapalili cigaretu, ili dok se setim da sam obećao sebi da neću jesti uveče, sendvič je već do pola pojeden, ili već pola sata čitam istu stranicu i ne znam šta piše na njoj. Sa druge strane ciljevi našeg nesvesnog su uvek tu.

Imati cilj koji je podjednako privlačan i svesnom i nesvesnom, to je kao da je već ostvaren.

Dobrodošli u svet coachinga, mesto gde ljudi kreću u osvajanje svih svojih ključnih oblasti života.

Zoran Drobnjak

NLP, business coach

www.komunikacionevestine.com