Život bez stresa (Sa uživanjem) II deo - Dobrodošli u svet "coachinga"

Stres ili uživanje.

Ako nešto radimo godinama, svaki dan po nekoliko sati, naravno da ćemo biti jako vešti u tome i da ćemo moći da proizvedemo to stanje ni iz čega, ili iz najmanje sitnice, ili nam možda neće trebati ni sitnica već ćemo se probuditi u tom stanju. I onda kada je već to stanje tu, onda ćemo ga koristiti za sve moguće izgovore i kriviti stres za sve nezavršeno, promašeno, zapušteno, neostvareno. Nisam kriv Ja, kriv je stres.

Biti pod stresom je filozofija življenja koju prihvatam kao svoju ili ne prihvatam kao svoju.

Kod nas je kulturološki momenat jako prisutan i u društvu se smatra takoreći "in" biti pod stresom. Zamislite u potrošačkom društvu gde bi sve trebalo da bude podređeno jurenju za parama da neko nije pod stresom. Pa ne ide. Isto tako mi je teško da zamislim nekog pripadnika Zulu plemena da se bavi stresom. Jednostavno ljudi nemaju taj koncept.

Kada je čovek pod stresom slabije razmišlja, pažnja mu je vezana za neke ružne misli i emocije, lošije odluke donosi i uopšte performans značajno pada. Sa druge strane kada smo opušteni jasnije vidimo stvari oko sebe, bolje razmišljamo, bolje odluke donosimo i imamo bolji performans u svemu što radimo.

Zamislite sada Saleta Đorđevića koji u poslednjim sekundama utakmice šutira trojku. Kolike su mu šanse da pogodi tablu ako dozvoli da ga obuzme stres i misao o bitnosti trenutka i šta će se sve dogoditi ako promaši i koliko ljudi će biti razočarano i šta će biti sa svim onim pićima i hranom koja je spremana da se iznese na ulice kada pobede naši. Od tog jednog njegovog pokreta zavisi da li će milioni ljudi slaviti ili tugovati, da li će ulice biti bučne, vesele i razigrane tu noć ili tužne i puste.

Kažite Vi sebi sada, ako Sale može u tom trenutku da ne misli na sve te potencijalno ružne stvari koje ga čekaju ako promaši i sav svoj fokus usmeri na taj trenutak i na ono zbog čega je tu, a to je da ubaci loptu kroz obruč koša. Kako Vi možete u svojim trenucima bacanja trojki u poslednjim sekundama utakmice, ili možda u bilo kom drugom momentu da jednostavno svoj fokus usmerite na ono zbog čega ste tu i ubacite loptu kroz obruč, i idete dalje sa smeškom?

Hteo bih da na još jednom primeru sagledamo uticaj stresa ili smirenosti na naš performans.

Jedan moj prijatelj drži kurs brzog čitanja i na početku seminara nam je pokazao jednu tehniku kako da u roku od desetak sekundi povećamo brzinu čitanja 20%, 30% nekima čak i do 50%. Jednostavno setimo se nekih lepih događaja u prošlosti i doživimo ih u potpunosti tako da nas preplavi pozitivna emocija iz tih događaja. Dok smo čitali sa tom pozitivnom emocijom, brzina i pamćenje pročitanog su se vidno povećali za gore obećani procenat. Zamislite sada ako pozitivno stanje tako drastično utiče na našu veštinu čitanja, koliko li utiče i na naše ostale veštine. Na tom seminaru nismo pokušali da čitamo sa povećanim stanjem stresa, ali pretpostavljam da bi efekat bio isti, samo na suprotnu stranu. Mada verovatno se i sami možemo setiti nekih pokušaja čitanja dok smo pod stresom a misli lutaju i koncentracija je loša i stalno se vraćam na ono što sam kao pročitao a ništa nisam zapamtio.

Zamislite kako bi sve vaš život bio drugačiji da birate da uvek budete opušteni. Da li ste se nekad pitali koliko Vi stresa prouzrokujete kod drugih dok ste Vi pod stresom. Koliko vaši najbliži trpe stresa zbog toga što ste Vi pod stresom? Koliko bi manje stresa bilo u vašem okruženju kada bi ste Vi bili stalno nasmejani i opušteni? Koliko bi manje stresa bilo u vašem okruženju kada bi ste bar pola vremena bili nasmejani i opušteni? Šta Vi treba da uradite kako bi ste počeli da budete sve više nasmejani i opušteni?

Šta treba da se dogodilo da bi ste Vi počeli da budete češće nasmejani i opušteni?

Pitanje, život sa stresom ili život sa uživanjem je pitanje izbora i pitanje vežbanja svoje neurologije da se stresa ili možda da se smeška na sve ono što se nalazi ispred nje.

Ako smo navikli da smo stalno pod stresom i da stalno tražimo šta sve ne valja, i šta sve može da krene po zlu, to ćemo i naći. Sa druge strane ako tražimo šta je sve dobro i šta sve može da bude još bolje, šta sve može da bude fantastično u našim životima. I to ćemo naći. Zamislite da zateknete sebe da razmišljate o tome kako će biti super kada dobijete to unapređenje, ili uspešno završite taj posao ili kada biznis krene i imate ogroman broj klijenata ili da imate ostvaren cilj koji god ste sebi postavili. Na ovaj način vežbate svoju neurologiju da joj ostvarenje ciljeva bude prirodno i poznato stanje i da prepozna kada stignete ovde kako bi mogla ponovo da uživa.

Možda bi vam bila interesantna jedna pričica iz mog života. Ja imam dva omladinca od 4 i 2 godine i oni kao što je i za pretpostaviti malo su glasniji kad se zaigraju u stanu. Jedan put sam pokušao da ih utišam tako što sam glasno rekao "tiho". Utišali su se na par sekundi pa su nastavili. Onda sam glasno ponovio komandu "tiho", međutim efekat je bio sličan, i tada sam Ja uradio nešto drugo. Tiho sam rekao "tiho, tiho, tiho" i oni su počeli da šapuću zajedno sa mnom i sada imam način da ih utišam. Tiho kažem "tiho".

Šta se ovde dogodilo? Setite se roditelja koji vrišti na svoje dete "smiri se". Šta ovaj roditelj kaže svom detetu? Verbalno kaže "smiri se", ali neverbalno vrišti i pokazuje kako treba biti stresan i glasan i sve samo ne smiren. Šta dete radi? Prati neverbalnu komunikaciju zato što je ona moćnija i iskrenija, i dete nastavlja da se ponaša baš onako kako mu roditelj svojim vrištanjem demonstrira da treba da se ponaša.

U mom primeru se dogodilo slično, dok sam Ja glasno govorio "tiho" deca su nastavljala da budu glasna. Onog momenta kada sam Ja svoje neverbalno uskladio sa svojim verbalnim “tiho” oni su nastavili da prate moje neverbalno, a to je da budu tihi.

Kakve veze ova priča ima sa stresom? Ako smo mi pod stresom mi komuniciramo taj stres prema drugim ljudima. Ljude koji nam nisu bliski ili koji nas iz nekog razloga ne cene i ne vrednuju, naš stres ne pogađa, ali na ljude koji su nam bliski i koji visoko vrednuju nas, naše vrednosti i naše ponašanje svako naše stanje ili ponašanje, pozitivno ili negativno vrši jak uticaj na njih.

Ako smo mi nasmejani, veseli, optimistični, orijentisani ka rešenju, to širimo i na naše prijatelje, ukućane, decu i sve koji su blizu nas. O takvim temama pričamo, na taj način posmatramo svet, takav položaj tela imamo, ako neko ima problem, tome pristupamo na konstruktivan način kako bi se našlo najbolje i najbrže rešenje. Ovim našim ponašanjem primerom pokazujemo drugima kako mogu kvalitetnije živeti svoj život i na taj način poboljšanjem našeg života pomažemo nama dragim ljudima da poboljšaju kvalitet svoga života.

Imate izbor ispred sebe da uživate u životu kako bi ste poboljšali kvalitet svoga života, ili da uživate u životu kako bi ste poboljšali kvalitet života vama dragih ljudi.

Dobrodošli u svet coachinga, mesto gde ljudi kreću u osvajanje svih ključnih oblasti života.

Autor:

Zoran Drobnjak, business coach, NLP

drobnjakz@yahoo.com