Život bez stresa (sa uživanjem) - Dobrodošli u svet "coachinga"

Danas u ovim kako ih često nazivamo brzim vremenima, mnogo nas se bavi jurenjem od obaveze do obaveze i između toga se bavimo imanjem ili nemanjem stresa. Ko nas je sve iznervirao? Ko nam je presekao put u vožnji, i sa kojim pravom? Ako stalno imam u glavi šta sve moram i šta sve ne smem, i ako mi je u ovom momentu SADA pažnja vezana i za to šta se trenutno događa kod kuće, u firmi, sa klijentima kojima moram da isporučim uslugu, sa bankom u kojoj imam kredit, automobilom kod majstora, pokvarenom slavinom i svim ostalim stvarima koje su trenutno aktuelne postavlja se pitanje kako je moguće ne biti pod stresom.

Koje je rešenje za ovakvu situaciju?

Jedan pristup rešavanju stresa jeste: čekamo da se nagomila, pa ga raznim tehnikama umanjujemo ili potiskujemo ili nađemo hobi ili nešto treće. Kada ga umanjimo onda je neko vreme OK možda nekoliko sati ili čak nekoliko dana pa kreće ponovo da raste. Kada ponovo previše naraste opet se pozabavimo nekom tehnikom i umanjimo ga dok na kraju ne steknemo stres od primene tehnika za umanjenje stresa.

Ako se zapitamo ko kreira naš stres videćemo da smo to uvek mi sami i naša reakcija na određene spoljašnje ili unutrašnje stimulanse.

Ja mogu da sedim u kancelariji i razmišljam o tome kako me je šef pogledao jutros mrko i da fantaziram u svojoj glavi šta sve to može da znači i da puštam razne negativne scenarije i da budem pod stresom. Ja mogu da odaberem da se iznerviram kada me neko preseče dok vozim, ili ako dugo čekam autobus ili ako je gužva u prodavnici. Ja mogu da sedim kući i da razmišljam o tome šta mi se sve ružno može dogoditi ako izađem napolje i da budem pod stresom i da ne izađem napolje, već sedim u kući i bavim se stresom.

Takođe neki ljudi mogu da izađu napolje i urade puno poslova i imaju puno prijatelja i imaju partnera/ku iz snova i rade posao koji vole ... i nemaju stres.

Koja je njihova tajna? Kako ovi ljudi nemaju stres? Ili možda imaju a kriju?

Možda bi neko rekao njima je sve potaman pa zato nemaju stres. A da li je njima potaman zato što nemaju stres ili nemaju stres zato što im je sve potaman? Ako nemaju stres, šta imaju?

Šta bi se dogodilo sa ovom osobom koja u situaciji kada treba da izađe razmišlja o tome šta sve ružno može da se dogodi i odustane bez pokušaja i ostaje u kući sa jasnom slikom ružnih događaja koji se nisu dogodili, ali su mogli, da je radila bilo šta drugo sem ovoga što je radila. Šta bi se dogodilo da je razmišljala o lepim stvarima koje su mogle da se dogode, ili da nije razmišljala, ili da je razmišljala o nečem neutralnom kao što je recept koji joj je baka dala pre par dana.

Verovatno bi imala jedan stres manje u životu.

Ako bih sada krenuo ka ostalim situacijama gde sam imao stres, pa birao da imam nešto drugo, bilo šta drugo ...

Ako me je šef pogledao mrko biram da sačekam sa donošenjem prevremenih zaključaka i da ga pitam malo kasnije "Kako mogu da pomognem?". Ako me neko preseče dok vozim biram da razumem da ta osoba verovatno negde žuri, ili je pod stresom iz nekog razloga i da ja mogu da joj pokažem primerom kako se treba ponašati u saobraćaju i da nastavim da uživam u svojoj vožnji. Ako dugo čekam autobus mogu da biram da opušteno nastavim da čekam ili da pozovem taksi. Ako je gužva u prodavnici mogu da biram da dođem malo kasnije ili da mirno i opušteno sačekam red.

Izmenom nekoliko ponašanja u situacijama koje su mi prethodno bile stresne imam nekoliko stresova manje u životu i takođe i manje materijala za izbegavanje ili umanjivanje ili šta se sve drugo radi sa stresom u životu.

Naravno, ovo je u početku lakše reći nego uraditi, ali bar znamo u kom pravcu možemo da razmišljamo.

Ako nam je tema stres verovatno je i da su naša ponašanja često takva da prouzrokuju stres. Znači da treba menjati naša ponašanja u situacijama u kojima smo do sada doživljavali stres. Ovo može da bude dosta zahtevan poduhvat, ali i ne mora. Ako prepoznamo da naša potreba da se ponašamo po poznatim šablonima proizilazi iz toga što je naša neurologija to najbolje naučila da radi, a ne zato što je to suština našeg bića ili nešto urođeno, već samo nešto što smo do sada dovoljan broj puta ponovili i najbolje uvežbali. Onog momenta kada prepoznamo neko ponašanje kao nama nekorisno ili nepoželjno možemo jednostavno da krenemo da vežbamo neko drugo ponašanje.

Virdžinija Satir je tvrdila da je ljudski nagon ka istom (poznatom) jači od nagona ka preživljavanju.

Takođe trebamo da obratimo pažnju i na naše reakcije na spoljašnje stimulanse. Treba da uočimo na koje stimulanse naša reakcija nije optimalna i vodi ka stresu i da nađemo koja bi naša reakcija bila korisnija i optimalnija po nas i okruženje.

Ono što nam niko ne može oduzeti to je izbor kako ćemo reagovati na ono što se događa oko nas.

Reakcije koje imamo su većinom na autopilotu, što znači da spontano reagujemo na događaje oko nas. Dok smo zadovoljni našim reagovanjem ovo treba i da ostavimo da radi to što radi, ali ako nismo zadovoljni treba da nađemo način da promenimo autopilota i da instaliramo drugog, korisnijeg. Ovo se uspešno radi coachingom uz primenu NLP i drugih veština i tehnika. Krećemo da vežbamo našu neurologiju da koristi strategije, ponašanja i reakcije uz koje se bolje osećamo. Da fokus ide više ka pozitivnim iskustvima, da jasnije sagledavamo stvari oko nas kako bi smo prepoznali celu sliku ili bar da se približimo celoj slici a ne samo aspektima događaja koji mogu da nas prevare i u pozitivnom i u negativnom smislu.

Unutrašnji stimulansi su potencijalno veliki generator stresa. Ako neko nekog pogleda mrko taj neko može satima ili danima ili mesecima da razmišlja o tome zašto ga je taj neko "tako" pogledao i da pušta najmračnije filmove u glavi i da se posvađa sa njim isto u svojoj glavi i da sve vreme bude pod stresom i da on sada njega gleda ko zna kako a ovaj drugi neko ga možda nije ni video i taj pogled ko zna kome je bio upućen.

Baš sam skoro išao da vidim da li su mi decu primili u obdanište, i jedna gospođica mi daje neotvoren koverat i kaže "Tu piše." Ja uzimam koverat i stavljam u tašnu i pripremam se za jedan stresan odlazak do kuće i ceremonijalno otvaranje. Posle 10 sekundi je valjda neki korisniji autopilot proradio i jednostavno sam uzeo koverat iz tašne i otvorio ga i pročitao PRIMLJENI. U narednih pola sata sam se smeškao i propustio sam da proživim bar pola sata stresa.

Richard Bandler osnivač NLP-a priča slučaj iz svoje prakse:

Dolazi jedna gospođa i objašnjava svoj problem. I kaže "Ja se stalno svađam sa svojom majkom." Mnogi se svađaju ... "Ali moja majka je odavno mrtva."

Ova gospođa je nastavila da vrti u svojoj glavi sličan scenario koji je i ranije vrtela. Ali razmislite. Koliko joj je ovo bilo korisno dok je majka bila živa? Koliko nas premotava svađu u svojoj glavi i posle svađe? Koliko nas premotava svađu u svojoj glavi i pre svađe? A do svađe možda i ne dođe, ali nismo propustili da se osećamo loše kao da je došlo.

Zamislite samo kako bi bilo kada bi smo vrteli pozitivne scenarije u glavi pa se smeškali i bili zadovoljni sobom i svojim životom i kada nema vidljivih razloga za to.

Zamislite sada, ako bi smo krenuli i izmenili sva naša ponašanja koja su nas vodila ka stresu i radili bilo šta drugo što nas vodi ka nečem drugom, i kada bi smo izmenili sve naše reakcije od kojih smo imali stres i reagovali na neki drugi način koji vodi ka nečem drugom, i kada bi naši unutrašnji stimulansi bili pozitivne misli i emocije, koliko bi stresa bilo u našem životu? Morali bi smo da se pozabavimo šta imati umesto stresa.

Ovo može da izgleda kao veliki i težak posao, ali samo da uložimo istu energiju koju ulažemo na bavljenje stres menadžmentom i umanjenjem stresa (bez korišćenja energije koju potrošimo na samo stanje stresa) u optimizovanje naše unutrašnje igre koje nas vodi u stanje gde je stres retkost a ne svakodnevna pojava veoma brzo bi smo imali za cilj bavljenje nekim drugim temama našeg života, a ne stresom pošto njega više nema.
Zamislite samo šta ćete sve postići kada vreme koje ste inače koristili za stres sada počnete da koristite na produktivniji način.

Coaching nam može pomoći da se odblokiramo u situacijama za koje smo mislili da nešto MORA, ili da nešto NE SME, ili nešto NE MOGU i pomaže nam da sagledamo situaciju iz više korisnijih uglova po nas, kao i da nađemo resurse u nama koje do tada nismo primetili, i da zajedno sa tim resursima krenemo u nove pobede i nova uživanja i lepši život pun izbora, opuštenosti, uživanja i ostvarenih ciljeva.

Dobrodošli u svet coachinga, mesto gde ljudi ovladavaju svim ključnim oblastima života.

Autor :
Zoran Drobnjak
business coach, NLP
drobnjakz@yahoo.com