Kom tipu ličnosti pripada vaš šef?

Emocije koje pokazuju šefovi nekad su bile znak slabosti, ali istraživanja upućuju da veći autoritet imaju vođe koje su u stanju da pokažu autentična osećanja i ranjivost, jer su u stanju da iskoriste najbolje osobine radnika.

Prema anketi globalne organizacije Katalist (Catalyst) među 12.000 zaposlenih u svetu, ljudi su spremniji da učine dodatni napor na poslu kad im je menadžer otvoren i pokazuje slabosti.

- Vođe koji pokazuju ranjivost i empatiju su jači, a ne slabiji. Njihovi se timovi obično osećaju psihološki sigurnijima i slobodnije se izražavaju, bez straha da će pogrešiti - piše Alison Zimerman (Allyson Zimmermann), izvršna direktorka Katalista za Evropu, Bliski istok i Afriku. Dodaje da su ti zaposleni obično kreativniji, posvećeniji i spremni ići "više i dalje".

Ipak, samo 39% ispitanika kaže da njihov šef "često ili uvek pokazuje otvorenost", a ranjivost primećuje samo 24% njih. Brojke se ocenjuju razočaravajućim, s obzirom na to kolika je važnost emocija za rezultate rada, uz zaključak kako bi organizacije trebalo da podstiču menadžere da se osećaju sposobnim pokazati otvorenost i ranjivost, da mogu razgovarati i pokazati emocije, od sreće do razočaranja i teskobe.

Inkluzivno vođstvo pomaže u stvaranju kulture u kojoj se ljudi mogu u celosti dati poslu. Kad se radnici osećaju psihološki sigurno, kaže Zimermanova, osećaju da se mogu izraziti i pogrešiti bez kazne.

- Moramo se osećati ugodno kad upoznajemo svoje kolege, istovremeno poštujući granice privatnosti - navodi. Biti dobar slušalac, pak, zahteva empatiju, veštinu vođenja korisnu za povezivanje sa zaposlenima.

Sve je to još više došlo do izražaja u vreme pandemije, kad svi prolaze velike promene i poremećaje, a zaposleni očekuju od svojih poslodavaca više nego ikad pre. Rad je za vreme pandemije nekima bio sidro, a mnogi su želeli i dublju vezu s kolegama kako bi podelili svoje ranjivosti i strahove. Studija pokazuje koliko su otvorenost i pokazivanje slabosti važni na radnom mestu, a posebno u stvaranju "otpornog tima" u vreme krize.

A koliko su građani bili usamljeni pokazuje i izveštaj Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije prema kojem se tako osećao svaki četvrti građanin EU prvih meseci pandemije koronavirusa. Osećaj usamljenosti se udvostručio u svim životnim dobima No, povoljne ekonomske prilike, a za koje su važni i kvalitetni odnosi, sve čine lakšim.