Treba li zaposlenima zabraniti pristup mejlovima van radnog vremena?

Zabrana zaposlenima da pristupaju poslovnim mejlovima van radnog vremena može da nanese više štete nego koristi, pokazala je studija.

Istraživači sa Univerziteta u Saseksu otkrili su da bi zabrana mogla da pomogne zaposlenima da se isključe, ali bi takođe mogla da spreči ljude da ostvare ciljeve u radu i da izazove stres.

Kompanije sve više zabranjuju upotrebu mejlova kako bi zaštitili zaposlene. Francuska je kako bi regulisala to pitanje čak usvojila i zakone.

Ali telo za ljudske resurse CIPD saopštilo je da se slaže sa nalazima univerziteta.

Prema istraživanju, stroga politika korišćenja mejlova može biti štetna za zaposlene koji imaju "visok nivo anksioznosti i neurotičnosti".

To je zbog toga što se takvi zaposleni moraju osećati slobodnim da odgovore na "sve veću gomilu mejlova" ili bi se na kraju mogli osećati još više opterećenim i pod stresom, kažu istraživači.

Dr Ema Rasel, viši predavač iz menadžmenta na Poslovnoj školi Univerziteta u Saseksu, rekla je da uprkos najboljim namerama politike koja ograničava upotrebu eletronske pošte, treba izbegavati njenu jednaku primenu prema svima.

Zabranom pristupa verovatno neće biti oduševljeni zaposleni koji daju prednost učinku u radu i koji bi pre ostali da rade prekovremeno kako bi zavšrili svoje zadatke.

Ljudi treba da se odnose prema imejlovima na način koji odgovara njihovoj ličnosti i njihovim prioritetima, a sve u cilju toga da se osećaju da se adekvatno nose sa svojim opterećenjem.

Neke kompanije su ograničile upotrebu mejlova, a među njima je i nemački proizvođač automobila Folksvagen, koji je konfigurirao svoje servere tako da se mejlovi mogu slati na telefone zaposlenih pola sata pre početka radnog dana, kao i pola sata nakon završetka, dok je slanje mejlova zabranjeno tokom vikenda.

Prošle godine, šefovi kompanije Lidl u Belgiji zabranili su sav unutrašnji saobraćaj mejlova između 18:00 i 07:00 ujutru kako bi pomogli osoblju da uživa u slobodnom vremenu.

Sada vlade razmišljaju kako da prošire primenu ovu politiku.

Zakon usvojen u Francuskoj 2017. godine zahteva od kompanija koje imaju više od 50 zaposlenih da definišu sate tokom kojih osoblje ne bi trebalo da šalje ili odgovara na mejlove, mada neki sumnjaju da će svi poštovati pravila.

Ranije ove godine, u Njujorku se raspravljalo o predlogu da taj grad bude prvi u SAD-u koji bi zaposlenima odobrio da se "isključe" nakon posla.

Tada je Rafael L'Espinal Džunior, koji je predložio tu ideju, rekao: - Tehnologija je zaista zamaglila granice između našeg radnog i slobodnog vremena.

Međutim, šef Centra za javnu politiku Ben Vilmot rekao je za BBC News: - Zabranjivanje upotrebe elektronske pošte kod nekih ljudi može da izazove veći stres jer bi želeli ili trebali da rade fleksibilno.

- Poslodavci moraju da pruže jasne smernice o radu na daljinu, uključujući upotrebu mejlova i drugih oblika digitalne komunikacije, kako bi se uz pomoć njih utvrdilo da li time što pristupaju mejlovima van radnog vremena zaposleni to rade jer im to odgovara.

Univerzitet u Saseksu

Centar za javnu politiku SAD

Lidl Belgija

mejlovi

elektronska pošta

stres

provera mejlova van radnog vremena