(E Magazin) Kako poslovati sa Slovacima

SMIRENI SLOVACI

Kako poslovati u zemlji iz koje potiču pevačica Dajana Krol, umetnik Endi Vorhol i čovek koji je izračunao udaljenost zemlje i sunca Maksimilijan Hel?


Bratislava


Slovačka je zemlja u centru Evrope i to toliko da je brdo Krahule pored grada Kremnice stvarno geografsko središte evropskog kontinenta. Ovu zemlju naseljava oko 5,5 miliona stanovnika, od toga više od 85 odsto Slovaka, dok su Mađari i Romi dve dominantne nacionalne manjine. Religijski je homogena, tako da rimokatolika ima oko 70 odsto, protestanata 10 odsto, pravoslavnih oko četiri odsto, a ostali su ili ateisti ili se ne izjašnjavaju. Trećina zemlje je pod obradivom površinom, dok je ostatak brdovit i pod šumama, što čini dobru bazu za razvijenu drvnu i prerađivačku industriju, posebno proizvodnju papira.


Bratislavski dvorac


Kako je nastala Slovačka?

Raspadom Austrougarskog carstva, 1918. godine stvoren je niz novih država, kao što su između ostalih naša Kraljevina Jugoslavija, nastala formiranjem oblasti južnoslovenskih naroda i Čehoslovačka, nastala udruživanjem srodnih Čeha i Slovaka. Tokom Drugog svetskog rata, sudbine i Jugoslavije i Čehoslovačke su bile slične, kao što je i nakon rata prisutna era socijalizma i velikih ideja socijalne pravde.

Takođe, pošto je Češka bila dominantno pod uticajem Nemačke, a Slovačka pod uticajem Mađarske, kao takve su uspostavile zajedničku državu u kojoj se uvek osećala ta fina granica u kulturama.

Tokom posleratnog perioda, koji je usledio nakon slične nacionalizacije kao i u Srbiji, tada Jugoslaviji, razvijale su se teška i metalna industrija, prerada nafte i naftnih prerađevina, proizvodnja hrane, eksploatacija ruda, posebno prerada gvožđa i industrija čelika. Na obradivim površinama gaji se krompir, žito, šećerna repa i voće.

Nakon plišane revolucije 1989. godine, Čehoslovačka je oslobođena ruskog uticaja, te je 1993. godine pošla putem mirnog razdruživanja u dve posebne države – Češku i Slovačku. Kao i kod nas, u SFRJ, mnogo ljudi je bilo protiv razdruživanja u samostalne zemlje. Međutim, ipak je pobedila opcija osamostaljivanja, s tom razlikom što je kroz ceo proces Slovačka prošla bez ratova i masovnih nesreća, što govori prilično i o karakternim osobinama ovog naroda.

Danas je Slovačka član NATO, a od 1. januara 2004. i član Evopske unije. Najveći poslovni partneri i direktni strani investitori su kao i kod nas, Nemačka, Austrija, Mađarska i Italija. Direktne strane investicije su od 2001. do 2006. godine porasle za čak 600 odsto. Posebno za strane investitore je privlačna činjenica da Slovačka ima sjajno obrazovanu i ekonomski pristupačnu radnu snagu. Danas je Društveni bruto proizvod u Slovačkoj 18.000 dolara, što je malo u odnosu na ostale razvijene zemlje EU, ali mnogo u odnosu na nas.




Šta nam je zajedničko?

Slovačka je, kao i Srbija, u srednjem veku bila centar za eksploataciju srebra i zlata. U 15. veku, Slovačka je proizvodila čak 40 odsto svetske proizvodnje zlata i 30 odsto svetske proizvodnje srebra. Pored ovoga, na zahtev hristijanizovanog princa Rastislava I, u vreme Velikog Moravskog Carstva, Konstantinopolj je poslao prosvetitelje Ćirila i Metodija koji su širili hrišćanstvo na narodnom jeziku, preveli svete knjige na slavenski jezik, osnovali crkvu i uspostavili veze ka Konstantinopolju i Rimu.

Kao što znamo i mi smo bili u srednjem veku centar za preradu plemenitih metala, imali smo veliko carstvo i pohodili su nas Ćirilo i Metodije. Pored ovih zanimljivosti, Slovačka ima mnogo drvenih crkava u nasleđu. Najpoznatija je crkva u Paludži koja može primiti 3.600 ljudi.

Takođe, bili smo deo istog, Austrougarskog carstva, gde je naša današnja Vojvodina u Ečkoj crkvi imala venčanje austrougarskog prestolonaslednika, dok je zanimljivo pomenuti da su u katedrali u Bratislavi bili krunisani svi Habsburzi od 15 do 19. veka.




Kakvi su Slovaci?

Skoro polovina Slovaka danas živi u ruralnim oblastima, zadržavajući tradicionalni pristup životu i radu. U glavnom gradu Bratislavi je naseljeno najviše ljudi (oko 400.000), gde posebno mlađe generacije prihvataju nov način života i razmišljanja. Slovaci su tokom 19. veka Mađarsku, kao i mi, optuživali za agresivnu mađarizaciju na jugu svoje zemlje, odnosno Nemačku za germanizaciju u zapadnim oblastima današnje Slovačke. Ne znam kako bi širenje novog, sveprisutnog načina života vesternizacije mogli klasifikovati, s obzirom da se ovaj put, kao i kod nas, sasvim dobrovoljno obavlja.

Što se tiče stila ponašanja, Slovaci su, za razliku od nas, veoma taktični i smireni. Pre početka saradnje vole da se upoznaju sa osobom sa kojom pregovaraju, kao i da naprave mali uvodni razgovor. Takođe, vole da provere s kim sarađuju, tako da će se često raspitivati o vama i vašoj kompaniji.

Tokom razgovora treba imati na umu da ne vole fizički kontakt, te izbegavajte dodirivanje, tapšanje ili neki drugi vid ulaska u bližu zonu sagovornika. Kontakt očima je obavezan i potrebno ga je stalno održavati, tako da se često tumači kao ozbiljnost, iskrenost i ljubaznost sagovornika.


Trencin


Kako pregovarati?

Prilikom pregovora bitno je znati da će razgovore često voditi najstarija osoba ili osoba višeg ranga, koja će utvrditi dnevni red, kao i tempo razgovora.
Kontakt očima je potrebno održati sa svim učesnicima, dok se pažnja mora usmeriti upravo na ovu, najstariju ili najvišu po rangu osobu u prostoriji, jer je upravo ona ta koja će doneti odluku, ili je prva do takve osobe, što svakako rešava problem sa nedoumicama.

Slovaci su često, kao i kod nas, naučeni kultu skromnosti i slabog ličnog marketinga. Tako da je retkost sresti Slovaka koji se hvališe i razmeće svojim (stvarnim ili umišljenim) dostignućima.

Što se tiče vremena, Slovaci često veoma paze na vreme, sa tolerancijom kašnjenja od 5 do 10 minuta i očekivanim izgovorom za ovakvo ponašanje.
Analogno ovome, Slovaci su veoma precizni i po pitanju rokova. Nemogućnost postizanja ciljeva u rokovima se smatra lošom organizacionom sposobnošću, neefikasnošću, nepoštovanjem i nebrigom.

Kao i kod nas, veoma je čest nepotizam, jer se smatra da se zaposleni “po vezi” mogu koristiti za niz različitih usluga, kao i primati povlastice po tom osnovu.
Tokom razgovora, pored posla, bezbedne teme su o porodici, hobiju i putovanjima. Izbegavajte razgovor o politici, platama i vremenu, posebno što se priča o vremenu često smatra kao dosadnom prečicom za prekidanje neprijatnih tišina. Izbegavajte i razgovor o Češkoj, kao i poređenje ovih dveju zemalja, ili čak mešanjem ova dva naroda.

Posle posla često ćete biti u mogućnosti da vidite sliku domaćina, posebno u nacionalnim restoranima.

Ukoliko vi plaćate račun, napojnica koju dajete konobarima treba da bude maksimalno 5-10 odsto od cene jela ili jednostavnije je da zaokružite iznos. U restoranima ima mnoštvo tradicionalnih jela koja se služe po porudžbini. Jedno od takvih su palačinke, hladno predjelo, deserti, šunke.

Kao što vidimo imamo puno zajedničkog sa ovim narodom, u prošlosti, kao i u budućnosti, čak mnogo više nego što se čini na prvi pogled. Svakako, želim vam svima mnogo lepih dana za saradnju sa ovim divnim narodom.


Retka stopa priraštaja

Stopa rasta stanovništva je mala, ali ipak za razliku od ostalih zemalja u regionu, postoji i iznosi 0,15 odsto godišnje. Bez ozbira što ovaj iznos deluje malo, činjenica je da u mnoštvu zemalja sa depopulacijom, mali prirast jeste itekako zanimljiv iz jednostavnog razloga što je redak. Pored ovoga, većina stanovništva se nalazi u fertilnom dobu, od 15. do 60. godine i to preko 71 odsto, te je prosečna starost ukupnog stanovništva 36 godina, što je povoljnije u odnosu na prosečnu starost naše zemlje (40 godina).


Piše: Nada Rumenčić
n.rumencic@emagazin.co.yu


Poziv na pretplatu www.emagazin.co.yu