Spremite se za kontrolu - Zakon o inspekcijskom nadzoru doneo bitne promene

Novi Zakon o inspekcijskom nadzoru usvojen je 29. aprila 2015. godine, a većina njegovih odredbi je ušla u primenu 29. aprila 2016.

Novim Zakonom o inspekcijom nadzoru ("ZIN") uvodi se nekoliko bitnih promena:

- Zakon predstavlja okvirni propis kojim se regulišu inspekcijski nadzori
- Postupak inspekcijskog nadzora pravnih lica je sada transparentniji i standardizovaniji: Inspekcija na svojoj internet stranici objavljuje planove inspekcijskog nadzora i kontrolne liste
- Inspekcija na svojoj internet stranici objavljuje spisak nadziranih subjekata za koje utvrdi da nisu ostvarili usklađenost poslovanja i postupanja sa zakonom i drugim propisom
- Inspekcija u pisanom obliku obaveštava nadziranog subjekta o predstojećem inspekcijskom nadzoru, najkasnije tri radna dana pre početka nadzora (obaveštenje nije obavezno samo u izuzetnim, tačno određenim, slučajevima)
- Inspekcija sada ima daleko šira ovlašćenja (npr. inspektor u izuzetnim slučajevima može nadziranom subjektu izreći meru zabrane obavljanja delatnosti, zaplene predmeta i dokumentacije, itd.)

Informišite se o periodu i delokrugu predstojećih inspekcijskih nadzora

Nadzirani subjekti su sada u mogućnosti da se, na osnovu plana inspekcijskog nadzora, obaveste o periodu, delokrugu i ciljevima predstojećeg inspekcijskog nadzora.

Inspekcija je dužna da sačini strateški (višegodišnji) i godišnji plan inspekcijskog nadzora. Godišnji plan inspekcijskog nadzora sprovodi se kroz polugodišnje, tromesečne i mesečne planove inspekcijskog nadzora.

Plan inspekcijskog nadzora, pored ostalih elemenata, obavezno sadrži i učestalost i obuhvat vršenja inspekcijskog nadzora, pregled nadziranih subjekata kod kojih će se vršiti inspekcijski nadzor, period u kome će se vršiti inspekcijski nadzor, teritorijalno područje na kome će se vršiti inspekcijski nadzor, procenjeni rizik za nadzirane subjekte, informacije o oblicima inspekcijskog nadzora koji će se vršiti itd.

Stepen usklađenosti poslovanja nadziranih subjekata sa zakonom i drugim propisima utvrđuje se na osnovu kontrolnih listi.

Kontrolna lista je dokument koji sadrži spisak prioritetnih pitanja provere i drugih radnji za koje je inspekcija ovlašćena, određenih prema težini mogućih štetnih posledica u određenoj oblasti saglasno pravilima o proceni rizika, i predmet i obim provere.

Inspekcija je dužna da sačini kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora, objavi ih na svojoj internet stranici i primenjuje u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.

Kontrolne liste (uključujući i najskorije postavljene liste Inspekcije rada) već su objavljene na internet stranici Koordinacione komisije (http://www.inspektor.gov.rs/#/item/13/kontrolne-liste).

Faze postupka inspekcijskog nadzora

Inspektor u pisanom obliku obaveštava nadziranog subjekta o predstojećem inspekcijskom nadzoru, najkasnije tri radna dana pre početka nadzora. Inspekcijski nadzor, izuzetno, može da počne bez obaveštenja kada za to postoje opravdani razlozi ili opravdana bojazan da bi obaveštenje negativno uticalo na ciljeve inspekcijskog nadzora, ili kada to nalaže zaštita javnog interesa, odnosno otklanjanje opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i drugih radno angažovanih lica, privredu, životnu sredinu, biljni ili životinjski svet, komunalni red ili bezbednost.

Inspektor je dužan da postupa u granicama predmeta inspekcijskog nadzora iz naloga za inspekcijski nadzor.
U načelu, ako tokom inspekcijskog nadzora otkrije nezakonitost, inspektor pribavlja dopunu naloga za inspekcijski nadzor, osim ako je neophodno da se preduzmu hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, biljni ili životinjski svet (a u nekim slučajevima je inspekcijski nadzor moguć i bez naloga za inspekcijski nadzor (vanredan i dopunski inspekcijski nadzor)).

Koja su ovlašćenja inspekcije?

Ako kod nadziranog subjekta otkrije nezakonitost koja je kažnjiva prema zakonu ili drugom propisu, inspektor nadležnom pravosudnom organu podnosi krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno izdaje prekršajni nalog. Inspektor preduzima i druge radnje i mere na koje je zakonom ili drugim propisom ovlašćen (npr. iniciranje privremenog ili trajnog oduzimanja dozvole).

Inspektor je ovlašćen da, bez ostavljanja roka za otklanjanje nezakonitosti, izrekne meru zabrane obavljanja delatnosti ili vršenja aktivnosti ili zaplene predmeta ili dokumentacije ako je neophodno da se preduzmu hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu veće vrednosti, prava i interese zaposlenih i radno angažovanih lica, privredu, životnu sredinu, biljni ili životinjski svet, javne prihode veće vrednosti, nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili bezbednost.

Kada je nadzirani subjekat u ostavljenom roku postupio prema nalogu, odnosno predlogu inspektora za otklanjanje nezakonitosti, inspektor protiv tog nadziranog subjekta neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka odnosno neće mu izdati prekršajni nalog kada najviši iznos zaprećene kazne za prekršaj ne prelazi 100.000 dinara (oko 800 EUR) i nije propisana zaštitna mera, pod uslovom da štetne posledice nisu nastupile, kao i kada su takve posledice nastupile, ali ih je nadzirani subjekat otklonio pre počinjanja postupka inspekcijskog nadzora ili u predviđenom roku. Ovo nije moguće kada se radi o ponovljenom prekršaju nadziranog subjekta.

Svim poslovnim subjektima se savetuje da, imajući u vidu opisane izmene zakona, provere da li postupaju u skladu sa objavljenim kontrolnim listama i da se propisno pripreme za predstojeće inspekcijske nadzore.

Autor:
Marija Zdravković
Advokatska kancelarija Moravčević Vojnović i partneri