(Ekonomist) Sedam navika efektivnih ljudi - 2.Počni od kraja

(piše : Danilo Golijanin)

Druga navika efektivnih ljudi zasnovana je na principima ličnog liderstva. Bilo koja osoba, bila ona menadžer ili ne, učenik u razredu, član porodice, stanar u zgradi može da bude viđena kao lider ako svakodnevno živi prve tri navike koje predstavljaju Ličnu pobedu: svesna je da ima slobodu izbora i da je odgovorna za to što izabere (N1), ima viziju kuda ide, sagledava kraj ili ishod pre nego što je započela neku aktivnost ili projekat (N2) i stalno je fokusirana na svoje prioritete, na ono što je bitno (N3). Takva osoba nam imponuje, takva osoba je stekla naše poverenje. Lider ne može biti neko ko nije master Lične pobede.

Zamislite sliku grupe ljudi kako se probija kroz šumu. Radnici na čelu sekirama i mačetama krče put sekući granje i stabla. Iza njih idu menadžeri koji nadgledaju da se radnici smenjuju kada se umore, organizuju da se alat oštri i da proces napreduje. Stalno gledaju na časovnik, beleže učinak i ispunjenje plana. Staraju se o efikasnosti. Lider među njima je, međutim, onaj koji se uspne na najviše stablo i sa mapom i kompasom u ruci uzvikne: “U pogrešnoj smo šumi!” Zvuči poznato, zar ne? Koliko često čujemo u Srbiji “Daj da krenemo, pa ćemo menjati u hodu”? Čak i ako idemo u pogrešnom pravcu?!

U poslovnom svetu, menadžeri su fokusirani na efikasnost, na “bottom line”. Oni stalno traže odgovor na pitanje kako da najbrže stignu do cilja. I stalno tragaju za alatima produktivnosti kako bi u 24 sata ugurali celu listu stvari koje moraju da urade. Lideri su, međutim, oni menadžeri koji prvo traže odgovor na pitanja “Šta ja to treba da postignem?” i “Šta su moji prioriteti?” Oni moraju biti efikasni, ali su fokusirani na stvari koje žele da postignu.

Sve stvari na svetu stvorene su - dva puta! Kako to?! Pa, prva kreacija je - mentalna. Stvara se slika novog proizvoda ili usluge, nove situacije, novog posla... Druga kreacija je fizička. Druga navika počiva na principu da mentalna kreacija prethodi fizičkoj kreaciji ili stvaranju. Neefektivnim ljudima život se “dešava”, zavisi od slučajnosti i milosti ili nemilosti drugih ljudi ili okolnosti. Efektivni ljudi kreiraju svoj život. Osmišljavaju ishode pre nego što počnu da delaju. Njihov je život ispunjen osećanjem svrhe i smisla. Oni imaju svoje kriterijume - šta jeste bitno, a šta nije.

Liderstvo je prva kreacija, menadžment je druga. Za svaku uspešnu osobu, porodicu ili organizaciju, liderstvo mora da ide ispred efikasnog menadžmenta. Kompas prethodi časovniku. Destinacija prvo, a detaljan putni plan potom.

Ali, zašto svi zaposleni ne vuku istu stranu konopca? Možda je jedan od najvažnijih problema organizovanih ljudskih grupa - bilo da su to kompanije, političke stranke, razna udruženja ili porodice - to što nisu svi ljudi podjednako posvećeni odlukama drugih ljudi. Ne dotiču ih se. Koliko često ste videli da top menadžeri objave misiju ili strategiju firme, pa se ispostavi da se čak ni oni toga ne pridržavaju?

Retko se ciljevi zaposlenih poklapaju sa ciljevima kompanije. Sistem nagrađivanja je u suprotnosti sa sistemom vrednosti. Sistem vrednosti nije podudaran. Ne postoji zajednički prihvaćena vizija. Ono što mi mislimo da su kompanijski ciljevi i prioriteti nije ono što menadžeri misle da mi mislimo.

Ispitivanja koja je kompanija FranklinCovey uradila na preko 11.000 zaposlenih u desetak različitih industrijskih grana pokazalo je da svega 15 odsto zaposlenih može da iskaže najvažnije ciljeve svoje organizacije. Zato ljudi koji imaju ili stvaraju viziju moraju da je jasno i elokventno “projektuju” drugima oko sebe. Kada svi “vide” željeni ishod, tada le lakše pronaći put da ga ostvarimo.

Ali, većina nas obavlja svoje životne obaveze majke, oca, šefa, brata, prijateljice, kolege... - ne gledajući dalje od vrhova cipela. Nemamo vremena da pogledamu u daljinu, da zaista vidimo kuda to idemo. Ceo svoj život u Americi sam živeo tako. “Fancy” kuća - na kredit. Auto - na kredit. Plazma TV - na kredit. Osećao sam se kao hrčak u svom točku gde trčim “200 na sat”, ali u mestu. Vidim da sada u Srbiji mnogi ambiciozni poslovni ljudi žive isto tako - rade puno, da bi što više zaradili i uštedeli. Ne kažem da je to loše, naprotiv. Samo, moramo pronaći malo vremena za sebe, da skupimo snage i hrabrosti da vidimo kuda to jurimo.

Smisao i svrha moraju da budu jasno postavljeni na radarski ekran našeg života. Ko sam i kuda idem? Ako već definišete kompanijsku misiju i viziju, zašto to nebi uradili i za sebe? Načinite svoju ličnu misiju. Po čemu želite da vas pamte? Kakav trag želite da ostavite?

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu