(Ekonomist) Sedam navika efektivnih ljudi - 1. Budite proaktivni

(autor: Danilo Golijanin)

Upoznao sam priličan broj poslovnih ljudi dok sam radio u Kaliforniji, Holandiji i Aziji. Veliki broj njih se uklapa u definiciju poslovnog uspeha: dobre karijere, visoke pozicije, lepe zarade, odlični paketi akcija. Onda zagrebete malo ispod površine, pa nađete alkohol, linije kokaina koje ušmrknu ujutru da mogu da daju 120% na poslu, radni dani od 14 sati, stres, trostruki bajpasovi, izgubljena deca čiju ljubav kupuju skupim igračkama, gorki razvodi, razbijene porodice...

Radio sam za velike firme kao Xerox i Philips i mnogo manjih. Šablon je svuda bio sličan. Osećao sam se kao hrčak koji trči “200 na sat” u točku svog kaveza. Rešetke možda jesu bile od zlata, ali su ipak - rešetke.

Onda mi se desilo čudo: upoznao sam rad profesora Stiva Kovija (Stephen Covey) koji je pronašao “recept” za balansiranje ličnog i poslovnog života, odnosno način da ostvarimo svoje lične i javne pobede i postanemo veoma efektivni ljudi. Sa takvim mentalnim sklopom lako se postaje lider na poslu, u porodici i zajednici. Posle sam upoznao mnogo lidera koji žive u skladu sa Kovijevih sedam navika efektivnih ljudi. I svi su i uspešni i srećni.

Sve do 1950-ih godina istraživači koji su se bavili uspehom fokusirali su se skoro isključivo na karakter i osobine kao što su integritet, odanost, hrabrost, saosećanje, doprinos, odgovornost, pravda... Od sredine prošlog veka, pažnja se potpuno pomerila sa tzv. etike karaktera na etiku ličnosti, pri čemu u centar pažnje dospevaju tehnike, a ne principi. Drugim rečima, sada se više brinemo kako da izgledamo uspešni spolja, nedovoljno obraćajući pažnju na to šta se dešava iznutra, tj. ko smo i kakvi smo u stvari.

Ličnost
Ličnost je kao krošnja stabla koju prvo vidimo i kojoj se divimo. Karakter ne vidimo odmah, on je skriven, baš kao korenje koje, zapravo, daje snagu za rast i stabilnost i koje omogućava da se prežive različiti sudbinski udari. Ovo se vidi na individualnom nivou pojedinca, u porodicama i u organizacijama. “Sedam navika” je sublimat Kovijevog istraživanja potpomognutog stvarnim radom sa društvenim organizacijama, uspešnim pojedincima, poslovnim liderima i menadžerima, koji nam pomaže da se gradimo iznutra, da radimo na svom karakteru i na načinu kako vidimo svet.

Samo tako stičemo ličnu efektivnost, integritet i poverenje okoline, neophodne sastojke uspešnog lidera. Danas je “sedam navika” postalo preduslov svakog programa za razvoj liderstva i praktično obavezni udžbenik najznačajnijih svetskih MBA programa. To su osnove, temelji na kojima počiva liderstvo. Drvo sa slabim korenjem ne može da poraste niti da bude dugoveko.

Navike
Bilo bi divno kada bismo mogli da iskoračimo iz svoga tela i posmatramo se izvana ili “odozgo”. Stavimo kameru da nas snima, pa analizirajmo svoje ponašanje, kao što teniser ili golfer uz pomoć video snimka analizira svoj pokret kako bi “ispeglao” greške. Videli bismo da način na koji razmišljamo, kako vidimo svet oko nas (paradigme) formira naše navike, koje, iako sitne i male, ali duboko ukorenjene, utiču na to kako i šta radimo (ponašanje) i koje nam donose stvari koje zaslužujemo (rezultati).

Narod je odavno otkrio da ćeš požnjeti ono što si posejao. Navike se obično stiču lako, polako i neprimetno. Kao što kaže engleski pesnik Džon Drajden, prvo stvaramo navike, a onda navike stvaraju nas. Postati svestan svojih navika zahteva napor. Promeniti ih, zahteva još veći. Svrha programa “Sedam navika efektivnih ljudi” je pomoć u ovladavanju navikama efektivnosti i njihova primena i u profesionalnom i u privatnom životu.

Osnova
Na početku poslovne karijere, kao i na početku života, zavisni smo od drugih: od njihove podrške, mišljenja, odobravanja... Zavisimo od drugoga, vodi nas paradigma (“TI” ili “VI”). Da bismo “odrasli”, bukvalno ili u prenosnom smislu, i postali nezavisni, moramo izvojevati Ličnu pobedu. Kada ovladamo sa prve tri navike (proaktivni smo, imamo viziju gde ćemo i kuda ćemo i posedujemo integritet izvršenja prioriteta, tj. postizanja najvažnijih ciljeva) postajemo nezavisna osoba od poverenja, osoba kojoj drugi veruju.

Odlučni smo, znamo kuda idemo i stižemo tamo, jer smo fokusirani na ono što je bitno. Sami biramo opcije i odgovorni smo za njih. Žanjemo ono što smo posejali i ponosni smo na svoje uspehe i rezultate.

Izbor
Efektivna osoba kaže: “Slobodan sam da biram i sâm sam odgovoran za svoje izbore”, “Ne ‘dešava mi se’”, “Nisam žrtva okolnosti, niti odluka drugih ljudi”, “Jedem ono što sam zakuvao”...

Viktor Frankl, poznati psiholog, čovek koji je preživeo nacistički koncentracioni logor, autor autobiografskog romana “Zašto se niste ubili?” napisao je: “Kada ne možemo da promenimo situaciju, onda smo izazvani da promenimo sebe”. On je stvorio pojam “proaktivnosti” kao stanja svesti da moramo preuzeti odgovornost za svaku stvar u životu. Možemo reagovati instiktivno, kao životinje, ili napraviti prostor, vreme između stimulusa i odgovora.

Vozite automobil, neko vas pretekne i “iseče”. Šta radite? Reaktivna osoba pokušava da se osveti, ubrza i “iseče” vozača koji ju je toliko iznervirao. U stanju povišenog besa i smanjene uračunjljivosti, mogućnost greške je povećana. Nesreća se desi. Nečije dete pogine. “On je kriv, isekao me je”. Proaktivna osoba upotrebljava svoju slobodu da izabere koju i kakvu reakciju će primeniti. Ova sloboda izbora je jedinstvena samo ljudskoj vrsti i bazirana je na samosvesti, mašti, savesti i slobodnoj volji.

Zapitajte se kako reagujete kada vam se nešto nepredviđeno desi? Veoma efektivni ljudi su svesni šta mogu, a šta ne mogu da kontrolišu. Oni se fokusiraju na ljude i okolnosti na koje imaju uticaj, koje mogu da promene i tako povećavaju svoj krug uticaja. Reaktivne osobe su opsednute brigama i stvarima koje ih se dotiču, ali na koje nemaju nikakvog uticaja.

Kada je Xerox (poznati američki proizvođač kopir aparata i štampača i jedan od velikih klijenata Franklina Kovija) dospeo u skoro bankrot situaciju 2000. godine, novopostavljena direktorka En Malkahi je primenila prvu naviku proaktivnosti u restruktuiranju organizacije. Ona kaže: “Kada je kompanija u krizi, nemate puno vremena da popravite stvari. Jedna od prvih stvari je da svi zaposleni rade za isti cilj. Zaposleni znaju da, iako je teško sve pregrmeti na kratke staze, ako postoji vizija, oni će je podržati”. Oslobodila se nebitnih delova biznisa, prodate su strane nekretnine, kompanija se fokusirala na rastući segment malog biznisa, pojačala je inovacije u kolor štampi i izborila se sa ofset cenama i kvalitetom. Kompanija se preporodila. Business Week je Malkahijevu proglasio za jednu od najboljih menadžera 2004. godine.

S kim je lepše i lakše raditi i sarađivati na nekom projektu - sa nekim ko stalno kaže “Moram” i “Nateran sam” ili sa osobom koja uvek govori “Ja ću” i “Ako se ja pitam, onda bih...”. ili “Hajde da to uradimo zajednički, ja ću prvi da krenem”?

Šta to znači? Reaktivni, neefektivni ljudi troše svoje vreme, energiju i novac na stvari koje su potpuno van njihove kontrole. Njihov krug brige raste, energija se troši, a krug uticaja se smanjuje. Ovde je uputno citirati Alberta Ajnštajna koji je definisao ludost kao ponavljanje istih stvari iznova, očekujući drugačije rezultate.

Proaktivne osobe se, naprotiv, fokusiraju tamo gde mogu nešto da učine, u krugu uticaja koji sada raste. Mantra Udruženja za lečenje alkoholičara (AA) kaže: “Gospode, daj mi hrabrosti da promenim stvari koje mogu i koje bi trebalo da promenim, daj mi spokoj da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim i - mudrost da uočim razliku”.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu