(E Magazin) Poslovni običaji u Rumuniji - izbegavajte isticanje i naglašavanje ličnih rezultata

RUMUNI TRVRDI PREGOVARAČI


Nikako nemojte menjati članove pregovaračkog tima dok se ne završi posao, jer teško prihvataju nove igrače


Rumunija je vekovima bila deo Otomanskog carstva. Oblasti Moldavija i Valocia ostvarile su autonomiju i udružile se u zajedničku državu 1859. godine. Proglasili su današnji naziv zemlje – Rumunija. Nakon nekoliko godina (1878) ostvarena je i nezavisnost. Tokom Prvog svetskog rata priključili su se silama osovine i proširili teritoriju na čuvenu Transilvaniju. U Drugom svetskom ratu takođe su se priključili istoj struji, te su učestvovali sa Nemcima u napadu na Rusiju. Nakon rata SSSR je organizovao vladavinu komunista i svrgavanje kralja sa trona. Od 1965. godine vlada Čaušesku, sve do masovnih demonstracija i pada 1989. godine. Računa se da su bivši komunisti bili na vlasti sve do 1996. godine. Od 2004. godine Rumunija je članica NATO, a od ove godine je i u članstvu EU.


Transilvanija


Rumunija danas

Rumuniju naseljava više od 22 miliona ljudi. Etnički i religijski je homogena, jer je većinski naseljena sa oko 90 odsto Rumuna, oko sedam odsto Mađara, oko 2,5 odsto Roma i ostalih manjina (Nemaci, Ukrajinaci, Turci, Rusi, Srbi, Jevreji…). Oko 86 odsto stanovnika se deklariše kao pravoslavno, 7,5 odsto su protestanti, 4,7 odsto rimokatolici, dok ostatak pripada verskim manjinama, najvećim delom muslimanskoj veroispovesti.

Zvaničan jezik je rumunski i koristi ga više od 91 odsto stanovnika, mađarski govori oko sedam odsto stanovnika i romski oko dva odsto. Glavni grad je Bukurešt i naseljava ga oko dva miliona ljudi.

Predsednik Trajan Basesku izabran je 2004. godine. Zanimljivo je da ga je parlament suspendovao 19. aprila ove godine, ali mu je na referendumu izglasano poverenje, pa je 23. maja vraćen na dužnost. Nacionalni praznik je Dan ujedinjenja (Rumunije i Transilvanije 1918. godine) i slavi se 1. decembra. Društveni bruto proizvod po glavi stanovnika je veći od našeg i iznosi 8.800 američkih dolara. Stopa siromaštva je manja nego kod nas i iznosi 25 odsto od ukupnog stanovništva.

U Evropskoj uniji ova zemlja je našla velikog kupca za svoje proizvode, što joj je pomoglo u privrednom rastu. Snažni podsticaj je došao aktiviranjem građevinske industrije i poljoprivredne proizvodnje. Slično kao i kod nas u proteklom periodu, 2005. godine je vlada proglasila 10.000 leva jednim „novim” levom. Reforme i napori u sferi ekonomije proglašeni su izuzetno pozitivnim od strane MMF-a.
Poljoprivredna proizvodnja bazira se na proizvodnji žita, kukuruza, šećerne repe, krompira, suncokreta i grožđa. Industrijski proizvode primarno tekstil, obuću i hemiju. Takođe, značajan je udeo metalurgije, prerade nafte i proizvodnje građevinskih materijala.




Šta nam je zajedničko?

Kao i kod nas, era socijalizma je napravila radikalne društvene promene, od industrijalizacije, nacionalizacije imovine, migracija etničkih grupa (Nemaca najviše) do zapošljavanja žena i masovnog podizanja nivoa obrazovanja i zdravstvene zaštite. Nemci su prošli put kao i u našim krajevima. Doseljeni u različitim periodima, tokom nacizma, automatski su retroaktivno proglašeni nacistima, što je uzrok gubitka prava manjina u Uredbi o manjinama iz 1945. godine. Nakon rata, oni koji nisu pobegli u Nemačku loše su prošli, od prisilnog rada u Rusiji do oduzimanja imovine.

Nažalost, posleratni period (sve do devedesetih godina) bio je obeležen velikim siromaštvom i nedostatkom osnovnih elemenata standarda. Primetan je bio nedostatak osnovnih kućnih aparata, npr. pegli, frižidera, veš mašina. Osamdesetih je situacija bila bolja, ali je još uvek bilo nedostataka ovih potrepština. Zbog nedostatka frižidera, nabavka hrane je za porodice u gradovima oduzimala mnogo vremena, s obzirom na kupovinu koja je značila čekanje u jednom redu za odabir namirnica i čekanje u drugom redu za plaćanje. U seoskim sredinama nedostatak frižidera značio je određenu vrstu ishrane (dijete), sa mesom i kolačima samo za slavlja, Uskrs i Božić.

Socijalizam je ipak doneo pravo na obrazovanje, te su žene dobile šansu da se školuju i zapošljavaju. Danas su žene u velikoj meri zaposlene, ali se retko nalaze na rukovodećim položajima, čak i ako su brojnije u firmi. Takođe, promene su zahvatile i seoske sredine, gde je sada primetan uticaj savremenog doba. Kad se sve ovo uzme u obzir, moramo priznati da su Rumuni napravili sigurno najveći korak u Evropi po pitanju modernizacije života i usklađivanja sa savremenim evropskim tokovima.




Poslovni život

Bez obzira na ohrabrujuće činjenice harmonizacije sa EU, još uvek se oseća nasleđe socijalizma po pitanju birokratije. Kultura Rumunije se bazira na ličnim odnosima. Veoma cene privatnost i uglavnom su tihi i smireni. Takođe, veoma su tradicionalni i formalni u obraćanju. Koriste titulu sa prezimenom – „domnul” za gospodin i „doamna” za gospođu. Samo bliski prijatelji i porodica koriste u oslovljavanju prvo ime. U svim ostalim prilikama budite spremni da se obraćate sa titulom i prezimenom, sve dok vam ne predlože drugi način.

Dok vas smatraju strancem tretiraće vas izuzetno formalnim tonom u komunikaciji. Nakon nekog vremena prihvatiće vas kao jednog od svojih i ton će postati manje formalan. Ovaj proces se ne može ubrzati i treba biti svestan da traži određeno vreme i tok. Veoma drže do hijerarhije i tradicije. Najstarijoj osobi u grupi ukazuje se posebno poštovanje. Kao i u svim tradicionalnim društvima, porodica je centar života jedinke i utočište u teškoćama, a otac je dominantan član.


Hotel Capitol, Bukurešt


Ponašanje na sastanku

Rumuni preferiraju rukovanje na početku i na kraju sastanka sa direktnim kontaktom očima. Tokom razgovora bitno je održati kontakt očima, jer svako skretanje pogleda na stranu tumači se kao nedostatak zanimanja ili još gore, kao nevaspitanje. Sastanke treba zakazati dve do tri nedelje unapred, sa predloženim okvirnim temama. Tokom sastanka uglavnom će se držati predloženih tema, ali može se očekivati i da se sastanak proširi na druge oblasti. Privatne firme i firme koje imaju međunarodno iskustvo veoma će poštovati tačnost u dolasku na sastanak, dok za državne firme još važi premisa fleksibilnog tumačenja vremena. Tokom sastanka obavezno sačekajte da vas ponude da sednete. Striktno držanje protokola i bontona je od izuzetnog značaja. Rumuni su ponosni na svoju tradiciju po pitanju pravila ponašanja. Prezentacije moraju da budu dobro potkrepljene činjenicama i logične, a poželjno je navesti činjenice i brojke u okviru poentiranja. Ono što svakako treba izbegavati su prenaglašavanja, slikovite metafore, agresivne prodajne tehnike i hvalisanja.

Rumuni vole ljude koji stabilno stoje na zemlji, tako da i u svim ostalim prilikama izbegavajte naglašavanje svojih postignuća, ličnih rezultata i svako drugo isticanje. Ovo ne važi za vizitkarte gde možete slobodno navesti svoje akademske titule. Razmena vizitkarti nema strog protokol. Ukoliko dolazite iz firme duge tradicije obavezno to navedite kao podatak. Donošenje odluke koje očekujete posle sastanka može da potraje. Takođe, može doći do nagle promene saopštenih odluka. U cilju obezbeđivanja posla preporučuje se neopozivi dokumentarni akreditiv. Rumunija danas ima razvijen bankarski i spoljnotrgovinski sistem, tako da će procedura oko dokumentacije, carinskih faktura i carinjenja biti jednostavna. Ugovori se smatraju kao izjava namere. U slučaju izmenjenih okolnosti, podrazumeva se da će i ugovor biti prilagođen.



Rumuni mogu da se pokažu kao tvrdi pregovarači. Tokom pregovora, koristite indirektan govor. Previše direktno obraćanje smatra se nekulturnim. Tokom pregovora najsigurnije je angažovati svog prevodioca, mada se nemački, engleski i francuski često govore kao drugi jezici. Nikako nemojte menjati članove pregovaračkog tima dok se ne završi posao, jer teško prihvataju nove igrače. Ukoliko ste prisiljeni na takav potez, obavezno lično predstavite zamenu.

Kad sagledamo običaje u ovoj zemlji, shvatamo da možemo naći neke zajedničke tačke i u prošlosti i u sadašnjosti. Najviše mi se dopada brzina kojom su iz teških uslova i nedostatka resursa, pametnim razvojem proizvodnje i plasiranjem na tržišta Evrope, doprineli izuzetnom razvoju zemlje. Nadam se da ćemo i mi slediti tako impresivnu stopu rasta i evolucije ka novim evropskim i svetskim tokovima


Veš mašina sramota

Zanimljivo je da je u vreme komunizma u rumunskim seoskim sredinama žena koja ima veš mašinu smatrana lenjom i nedruštvenom, jer se očekivalo da pere veš sa ostalim ženama iz sela na česmi ili reci.



Piše: mr Nada Rumenčić
n.rumencic@emagazin.co.yu