U oko 110 poslovnih zona u FBiH posluje 1.200 firmi - Za formiranje novih zona u 2018. biće izdvojeno 4 mil KM

Federacija BiH trenutno ima 11 poslovnih inkubatora, četiri tehnološka i jedan poslovni park. Tu je još i oko 15 poduzetničkih centara, osam lokalnih, jedna kantonalna i pet regionalnih razvojnih agencija. Od 2015. godine do danas, uz podršku vladinih i nevladinih institucija, osnovana su dva nova inkubatora, jedan poslovni park i jedan poduzetnički centar, rečeno je početkom februara kada je Vlada FBiH usvojila informaciju o stanju poduzetničke infrastrukture.

Prema podacima jedinica lokalne samouprave, a koje je dobilo Federalno ministarstvo razvoja, u FBiH postoji oko 110 poslovnih zona. Od tog broja njih oko 15 nisu aktivne, dok je kod ostalih stepen aktivacije različit. Većina zona je formirana na zemljištu koje nije imalo izgrađenu infrastrukturu (tzv. zelene zone i u vlasništvu su lokalne samouprave), dok su parcele vlasništvo privrednih subjekata.

Procenat iskorišćenosti zemljišta u poslovnim zonama u FBiH je oko 50%. Prema trenutnim informacijama, u poslovnim zonama FBiH posluje više od 1.200 poslovnih subjekata. Većina njih, oko 60%, pripada proizvodnim, a 40% ih je iz uslužne djelatnosti.

Kako bi na jednom mjestu imali sve podatke o poduzetničkoj infrastrukturi, Federalno ministarstvo razvoja će, u saradnji sa međunarodnom nevladinom organizacijom CRS uz finansiranje USAID-a, tokom godine pustiti u rad sajt gdje će biti prezentovane sve poslovne zone, sa jedinstvenom bazom informacija o stanju cjelokupne poduzetničke infrastrukture.

- Ovim bi se trebalo na jednom mjestu sakupljati informacije o trenutnim i planiranim poduzetničkim zonama, te na taj način unaprijediti procese i pružiti informacije nadležnim institucijama, upraviteljima poslovnih zona i potencijalnim investitorima. Poziv za prikupljanje ponuda za realizaciju ovog projekta je završen krajem prošle godine i trenutno se vrši vrednovanje prispjelih ponuda kako bi se odabrala najpovoljnija, tako da bi, početak implementacije projektnih zadataka mogao ubrzo krenuti. Završetak projekta bi trebalo da bude za tri do četiri mjeseca od dana potpisivanja ugovora sa odbranom kompanijom - rekli su za eKapiju iz Federalnog ministarstva razvoja.

Formiranje poslovnih zona je inače u nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Njihovom formiranju prethodi plansko osmišljavanje, uz obavezu da se obezbijedi adekvatno zemljište, efikasna radna snaga, podsticaji za investitore...

Trenutno u Federaciji BiH ima oko 110 poslovnih zona. Većina opština i gradova ima veoma dobre rezultate u razvoju poslovne infrastrukutre, a to su Tešanj, Gradačac, Gračanica, Vitez, Tuzla, Bosanska Krupa, Cazin, Kreševo...

- Ono što je, po našem mišljenju, bitnije od osnivanja novi poslovnih zona, inkubatora, tehnoloških parkova i dr. je stvaranje povoljnijih uslova za privlačenje novih poduzetnika u postojeće, jer je besmisleno kretati u otvaranje novih zona kada dobar dio sadašnjih nije dovoljno ispunjen privrednim subjektima - objašnjavaju u resornom federalnom ministarstvu.

Ove godine FBiH će uložiti 4 mil KM za izgradnju poduzetničkih zona, što je do sada najveća finansijska suma za ove svrhe u toku jedne kalendarske godine. Prethodnih godina ministarstvo je ulagalo po milion maraka u formiranje novih zona, a imali su i podršku UNDP-a i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, koji su tokom 2014, 2015. i 2016. izdvajale po 500.000 KM.

Uskoro i zakonsko regulisanje

U federalnom ministarstvu razvoja trenutno se radi procjena uticaja budućeg zakona o unapređenju poduzetničke infrasturkutre u FBiH, što je u završnoj fazi i, kako pokazuju dosadašnji rezultati, neophodno bi bilo krenuti u izradu zakona koji će urediti ovu oblast. To će biti jedan od prioriteta za 2018.

- Ovim zakonom bi osim definisanja poduzetničkih zona bili određeni i svi ostali oblici poduzetničkih potpornih institucija - inkubatori, tehnološki parkovi, razvojne agencije, poduzetnički centri, itd. Zakon bi, također, trebalo da propiše i osnivanje Jedinstvenog registra poduzetničke infrastrukture u FBiH tj. sistematizirane baze podataka poslovnih zona i ostalih vidova poslovne infrastrukutre, koji bi bio pod nadzorom Federalnog ministarstva razvoja. Od značajnijih stvari koje bi ovaj zakon trebao tretirati je i sistem poticaja za poduzetničke zone i ostale oblike poduzetničke infrastrukutre. Sva navedena pitanja sada nisu pravno regulisana, pa trenutno predstavljaju veliki problem pri radu resornih institucija.

Kako su nam pojasnili, s obzirom na to da je ovo izborna godina, za očekivati je da proces bude usporen, uprkos tome što je ovo pitanje neutralnog karaktera.