Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Ljudi

Ranko Jovović, predsednik Odbora udruženja za turizam i ugostiteljstvo PKCG: Apartmani pune statistiku, premium hoteli pune budžet

Izvor: eKapija

Utorak, 03.03.2026.

08:26

Komentari

Podeli

Ranko Jovović (Foto: Privredna komora Crne Gore)

Crna Gora je tokom prošle godine ostvarila rast broja dolazaka i noćenja turista, pa se turistički rezultati mogu oceniti stabilnim i u određenoj meri zadovoljavajućim. Ipak, rast dolazaka nije pratio proporcionalan rast potrošnje po gostu, a suštinska ocena uspešnosti jedne turističke godine ne može se zasnivati isključivo na kvantitativnim pokazateljima. Ključno pitanje više nije koliko gostiju dolazi, već kakvu vrednost ti dolasci stvaraju za ekonomiju, budžet i lokalne zajednice.

To je u intervjuu za eKapiju kazao predsednik Odbora udruženja za turizam i ugostiteljstvo Privredne komore Crne Gore Ranko Jovović, istakavši da strateški fokus u narednom periodu mora biti transformacija modela rasta - sa kvantitativnog na prihodovni.

Jovović najveći razvojni potencijal vidi u premium segmentu, održivom turizmu, zdravstvenoj i wellness ponudi, kao i aktivnom turizmu na severu države. Upozorava na to da intenzivna i nekontrolisana apartmanizacija obale predstavlja jedno od najozbiljnijih ograničenja dugoročne konkurentnosti crnogorskog turizma. Zato su Crnoj Gori neophodni novi hoteli, posebno visoke kategorije i pod međunarodnim brendovima, koji mogu podići standard usluge, generisati stabilno zapošljavanje i povećati fiskalne efekte turizma.

Kao ključne pravce delovanja vidi produženje turističke sezone, jačanje hotelskog sektora, operativni razvoj severa i odlučno upravljanje prostorom.

Kako ocenjujete turističke rezultate Crne Gore u prošloj godini - da li ste zadovoljni i strukturom i prihodima? Da li je rast dolazaka pratio i rast potrošnje po gostu?

- Turistički rezultati u pogledu fizičkog obima - broja dolazaka i noćenja - mogu se oceniti stabilnim i u određenoj meri zadovoljavajućim, posebno imajući u vidu oporavak ključnih emitivnih tržišta i ukupnu dinamiku turističkog prometa. Međutim, suštinska ocena uspješnosti jedne turističke godine ne može se zasnivati isključivo na kvantitativnim pokazateljima, već pre svega na prihodovnim i strukturnim efektima.

Rast dolazaka nije pratio proporcionalan rast potrošnje po gostu, što jasno potvrđuje da je crnogorski turizam i dalje dominantno oslonjen na cenovno osjetljiv segment tražnje. Takav model generiše promet, ali ne generiše dovoljnu dodatu vrednost ni za privredu ni za javne finansije.

Jedno od ključnih strukturnih pitanja ostaje odnos privatnog i organizovanog smeštaja. Uz dominantno učešće individualnog i rezidencijalnog smeštaja, teško je očekivati snažniji prihodovni rast, produženje sezone ili značajnije povećanje fiskalnih efekata turizma. Hotelski sektor, posebno kapaciteti više kategorije, jedini ima kapacitet da generiše veću potrošnju, stabilno zapošljavanje i dugoročnu investicionu vrednost.

Zato je važno da se turistički razvoj meri kroz prihod po gostu, dodatu vrednost i ukupne ekonomske efekte, a ne samo kroz statistiku dolazaka. Kvantitet bez promene strukture ne znači i razvoj.

Sa kakvim očekivanjima turizam ulazi u ovu sezonu? Koji su ključni rizici koji bi mogli uticati na ovogodišnje rezultate?

- Turizam ulazi u sezonu sa opreznim optimizmom, ali u znatno kompleksnijem i neizvesnijem okruženju nego prethodnih godina.

Inflatorni pritisci na ključnim emitivnim tržištima direktno utiču na raspoloživi budžet turista, što Crnu Goru, kao cenovno osjetljivu destinaciju, čini posebno ranjivom. Geopolitičke nestabilnosti dodatno utiču na sigurnost putovanja i dinamiku rezervacija, dok poremećaji u avio-dostupnosti mogu preusmjeravati tokove gostiju.

Na internom planu, nedostatak radne snage ostaje jedno od najkritičnijih operativnih ograničenja, sa direktnim uticajem na kvalitet usluge i reputaciju destinacije. Istovremeno, infrastrukturna ograničenja – pre svega saobraćajna opterećenja, granični protok i komunalni kapaciteti – već sada pokazuju limite izdržljivosti tokom špica sezone.

Poseban izazov predstavlja očuvanje cenovne konkurentnosti u odnosu na zemlje regiona koje aktivno prilagođavaju fiskalne stope, subvencije i promotivne budžete turizmu. Ukoliko se ne reaguje strateški i koordinisano, rizik nije samo slabiji rezultat jedne sezone, već postepeni gubitak tržišne pozicije destinacije.

Koje su najveće strukturne slabosti crnogorskog turizma danas? Može li Crna Gora zaista postati celogodišnja destinacija i pod kojim uslovima?

- Najveća strukturna slabost crnogorskog turizma ostaje izražena sezonalnost. Koncentracija prihoda i turističkog prometa u uskom letnjem periodu stvara nestabilan ekonomski model, otežava investiciono planiranje i produkuje hronični deficit radne snage.

Drugi ozbiljan problem predstavlja nepovoljna smeštajna struktura, u kojoj dominira privatni i rezidencijalni smeštaj. Takav odnos kapaciteta ograničava mogućnost produženja sezone, standardizacije kvaliteta i povećanja potrošnje po gostu. Bez snažnog hotelskog sektora nema suštinske transformacije turističkog modela.

Dodatno, nedovoljna diverzifikacija turističkog proizvoda, uz infrastrukturna ograničenja i nedovoljnu valorizaciju severa države, usporavaju razvoj. Sever Crne Gore, iako raspolaže značajnim potencijalom, još nema investicionu i operativnu dinamiku koja bi mogla izmeniti ukupnu strukturu turizma.

Crna Gora može postati celogodišnja destinacija, ali isključivo uz jasan strateški zaokret – razvoj vansezonskih segmenata, jačanje hotelske ponude, unapređenje infrastrukture i dosledno upravljanje prostorom. Bez toga, celogodišnji turizam ostaje razvojna ambicija, a ne ekonomska realnost.

Gde vidite najveći razvojni potencijal - u premium segmentu, održivom turizmu, specijalizovanim nišama? Koje destinacije ili regije u Crnoj Gori danas nisu dovoljno valorizovane, a poseduju realan potencijal da u narednom periodu postanu snažni nosioci turističkog rasta i diverzifikacije ponude?

- Najveći razvojni potencijal vidim u premium segmentu, održivom turizmu, zdravstvenoj i wellness ponudi, kao i aktivnom turizmu na severu države.

Sever Crne Gore predstavlja ključnu razvojnu šansu za produženje sezone, diverzifikaciju turističkog proizvoda i ravnomerniji regionalni razvoj, ali zahteva snažniji investicioni ciklus, infrastrukturno unapređenje i jasnu razvojnu politiku.

Koliko dominacija privatnog i rezidencijalnog smeštaja, zajedno sa intenzivnom apartmanizacijom obale, utiče na dugoročnu konkurentnost destinacije i da li je taj model razvoja već dostigao granicu održivosti?

- Intenzivna i nekontrolisana apartmanizacija obale predstavlja jedno od najozbiljnijih ograničenja dugoročne konkurentnosti crnogorskog turizma.

Iako kratkoročno povećava kapacitete i generiše brze prihode, dugoročne posledice su degradacija prostora, pritisak na infrastrukturu, pad prosečne potrošnje i urušavanje strukture turističke tražnje.

Apartmanizacija proizvodi kvantitet, ali urušava vrednost turističkog proizvoda. Bez snažnog regulatornog zaokreta i prioritizacije organizovanog hotelijerstva, rizikujemo trajnu eroziju kvaliteta i tržišne pozicije destinacije.

Ima li Crna Gora dovoljno klasičnih hotela i kako ocenjujete kvalitet postojeće hotelske ponude? Na koji način bi se mogla podstaći gradnja novih hotela i razvoj organizovanog hotelijerstva?

- Crna Gora nema dovoljno hotela, posebno visoke kategorije i međunarodnih brendova. Bez promene smještajne strukture nema ni promene prihodovne strukture turizma.

Za podsticanje investicija potrebne su stimulativne fiskalne mere, stabilan investicioni ambijent, dostupni izvori finansiranja i efikasnije administrativne procedure.

Koliko trenutna poreska i investiciona politika stimuliše ili obeshrabruje ozbiljne hotelske investicije? U kojoj meri visina PDV-a na turističke usluge utiče na konkurentnost domaćeg hotelijerstva u odnosu na region?

- Turistički proizvod spada u izrazito cenovno osjetljive proizvode koji zahtijevaju dugoročno planiranje. Fiskalna politika zato nije samo budžetsko pitanje, već strateško pitanje konkurentnosti države.

Preispitivanje visine PDV-a, ukupnih fiskalnih opterećenja, uvođenje stimulativnih mera za hotelski sektor i odlučnije suzbijanje sive ekonomije ključni su preduslovi investicija, zapošljavanja i rasta konkurentnosti.

Turizam se već godinama suočava sa nedostatkom radne snage, a jedno od rešenja za ovaj problem o kojem se godinama govori jeste uvođenje kategorije "stalnog sezonca". Vlada je nedavno utvrdila Predlog zakona o radu na stalnim sezonskim poslovima. Kako ocenjujete ovo zakonsko rešenje? Da li će i koliko ponuđeni zakon odgovoriti na potrebe turističke privrede?

- Uvođenje kategorije stalnog sezonskog radnika predstavlja pozitivan institucionalni iskorak jer sistemski prepoznaje specifičnosti tržišta rada u turizmu.

Međutim, prema stavovima privrede, predloženi model još nije dovoljno fleksibilan u pogledu trajanja angažmana, operativnih procedura i ukupnih troškova rada. Može biti deo rešenja, ali bez dodatnog prilagođavanja neće dati puni efekat.

Na konferenciji "Novi dani boljeg turizma" koju je u decembru organizovala Privredna komora jedan od zaključaka bio je da bi trebalo uspostaviti nacionalni projekat "Premium turizam Crne Gore". Možete li nam reći nešto više o ovom konceptu i šta bi projekat podrazumevao?

- Premium turizam podrazumeva razvoj luksuznih kapaciteta, podizanje standarda usluge, održivo upravljanje prostorom i snažnije međunarodno brendiranje destinacije.

Manji pritisak na prostor, ali veća potrošnja po gostu – to je razvojni pravac koji generiše najveću dodatu vrednost.

Koji bi, po Vašem mišljenju, trebalo da budu ključni prioriteti i pravci strateškog razvoja turizma u 2026. godini kako bi se obezbedio dugoročno održiv, konkurentan i ekonomski stabilan sistem?

- Strateški fokus mora biti transformacija modela rasta – sa kvantitativnog na prihodovni.

Produženje turističke sezone, jačanje hotelskog sektora, operativni razvoj severa i odlučno upravljanje prostorom predstavljaju ključne pravce delovanja.

Bez prelaska na održivi i visokovrijedni turizam nema dugoročne konkurentnosti ni ekonomske stabilnosti turističkog sektora.

Dragana Obradović

Pogledajte kompletan sadržaj tematskog biltena

"Destinacija budućnosti - Region koji dočekuje svijet"

Pročitajte

Tagovi:

Privredna komora Crne Gore

Destinacija budućnosti

Region koji dočekuje svet

tematski bilten Destinacija budućnosti region koji dočekuje svet

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.