Svjetska banka: Srbiju u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od 3%

Svetska banka (Foto: bakdc/shutterstock)

Oporavak, kako je navedeno, dolazi nakon ponovnog pokretanja proizvodnje uRafineriji nafte, rasta proizvodnje u Stellantisu, oporavka sektorausluga i snažnog izvoza. Precizirano je da je na strani rashoda, rast u prvojpolovini 2026. prvenstveno vodila veća potrošnja u uslovima usporavanjainflacije i snažne ekspanzije kreditiranja domaćinstava. Izvozu je pogodovao oporavak u sektoru automobilskeindustrije.

Usluge su bile glavni pokretač na proizvodnoj strani, dokje građevinarstvo pokazalo rane znake oporavka a industrijska proizvodnja dalatek minimalan doprinos ukupnom privrednom rastu. Stopa nezaposlenosti opala je osetno na 7,2%, štodelom odražava prelazak iz nezaposlenosti u neaktivnost, a ne značajniji rastzaposlenosti, naveli su iz Svetske banke. Nezaposlenost među mladima ostala je visoka, na 22%,što, kako je navedeno, pokazuje da i dalje postoji nesklad između veštinakoje poseduju građani i onih koje traži tržište, kao i da su prilike zazapošljavanje ograničene.

U 2026. se očekuje rast fiskalnog deficita Srbije na 3,5% BDP-a, zbog većih izdataka za plate, penzije i kapitalne investicije, alijavni dug u celini i dalje sledi silaznu putanju.

- Ovogodišnji oporavak rasta u Srbiji i solidnimakroekonomski rezultati daju razloga za optimizam. U našim istraživanjimačesto se naglašava potreba za više strukturnih reformi u Srbiji kako bi sepodržalo kretanje ka potpuno tržišnoj privredi, usklađenoj sa EU. Pored toga, Srbijabi trebalo da nastoji da izgradi inovativnu i inkluzivnu ekonomiju koja nudikvalitetna i produktivna radna mesta svojim građanima i omogući uspešnoposlovanje privatnog sektora", izjavila je direktorka kancelarije Grupe Svetske banke u Srbiji Ajša Vilijams.

Dodala je da bi takva ekonomija, uz kvalitetnijeinstitucije i unapređeno poslovno okruženje, privukla više privatnog kapitalapotrebnog za budući rast. Na srednji rok se očekuje da privreda Srbije ostvari rastpo stopi od oko 3 do 4%, koji će biti vođen uglavnom potrošnjom, au manjoj meri i investicijama.

Ukazano je i da su negativni rizici značajni. Precizirano je da bi na buduće izglede nepovoljno moglida utiču i dalje prisutni problemi u portfoliju velikih državnih preduzeća,ograničen napredak u sprovođenju strukturnih reformi i neizvesnost i naglobalnom i na domaćem planu. Nastavak privrednog rasta trebalo bi da potpomogne daljesmanjivanje siromaštva kroz ciljanu socijalnu pomoć, pružanje nege osobama sainvaliditetom i starijim građanima i programe podrške za traženje posla i obukekoji će predstavljati dopunu napretku na makroekonomskom planu.

Svetska banka je u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan,objavila danas i da se na u tom regionu u 2026. očekuje ubrzanje privrednograsta, uz dalje jačanje tog kretanja i u 2027. godini, podstaknutog potrošnjomi investicijama. Dodaje se da se privreda ovog regiona pokazala otpornomna šokove i nastavlja trend konvergencije sa Evropskom unijom.

Privrednicima se može pomoći da otvaraju nova radna mestaako se usvoje efikasniji trgovinski propisi koji im omogućavaju da budukonkurentniji na svetskim tržištima, pokazao je izveštaj.

Prema projekcijama, prosečna stopa rasta u Albaniji,Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori i na teritoriji Kosova i Metohije dostići će 3,1% u 2026, što predstavlja povećanje u odnosu na 2,6% zabeleženih 2025. godine. Očekuje se i ubrzanje rasta na 3,4% u 2027, anjegova stopa će se zadržati na istom nivou i u 2028.

- U trenutku pojačane geopolitičke neizvesnosti islabog rasta na strani ključnih trgovinskih partnera, Zapadni Balkan je jošjednom dokazao svoju ekonomsku otpornost - rekla je direktorka sektoraSvetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.

Prema njenim rečima, ipak otpornost sama po sebi nijedovoljna da ovom regionu pomogne da ostvari konvergenciju sa prosečnim dohotkomEvropske unije ili otvori kvalitetna radna mesta koja su potrebna građanima.

- Radna mesta stvaraju dinamični privatni sektori, asledeća faza rasta zahteva efikasne, predvidljive propise i uklanjanjetrgovinskih barijera, i to ne samo na granicama već i iza njih - zaključila je ona.

Navedeno je i da su višestruki ciklusi carinskeliberalizacije doveli do duboke integracije Zapadnog Balkana u svetskutrgovinsku razmenu. Trgovina robom i uslugama dostigla je 107% regionalnogBDP-a u 2025, pri čemu je taj nivo viši od proseka EU koji iznosi 90%. Pored toga, izvoz usluga se učetvorostručio između 2010.i 2025. Sledeća generacija reformi trebalo bi da pomogne preduzećima dapotpunije i trajnije iskoriste ovaj pristup tržištima snižavanjem nepotrebnihtroškova unutar granica, navedeno je u izveštaju.

Podseća se da prosečna carinska stopa na uvoz robe naZapadnom Balkanu iznosi približno 6%, ali se necarinskim merama na uvozdodaju troškovi od još nekih 10%. Ti troškovi su izrazito visoki, a u pojedinim sektorimaagroprivrede dostižu čak i više od 20%. Troškovi restrikcija na prekograničnopružanje usluga još su veći i procenjuju na 29%.

Uklanjanje samo polovine postojećih prepreka za uvoz –kao što su nepotrebni zahtevi za pribavljanje dozvola i ovlašćenja, višestrukekontrole, procedure sertifikacije i pravila o poslovnom nastanjivanju – moglobi povećati BDP za do 12,5% na srednji rok, pokazuju rezultati simulacijapredstavljeni u izveštaju.

Viši troškovi uvoza takođe otežavaju preduzećima u ovomregionu izvoz i prisustvo na izvoznim tržištima. Tek oko jedne trećine novih izvoznih poduhvata kojepokrenu firme sa Zapadnog Balkana preživi svoju prvu godinu postojanja, a samood jedan do 4% njih doživi petu godinu. Ovo je od značaja za radnih mesta, jer izvoznicizapošljavaju ogromnu većinu radnika prerađivačke industrije u ovom regionu.

Preduzeća koja izvoze takođe su najčešće veća i nudebolje zarade u odnosu na uporedive firme okrenute prvenstveno domaćem tržištu. Reforme bi stoga trebalo da se usredsrede ne na prostosmanjenje obima propisa već i na njihovo unapređenje - pojednostavljenje idigitalizaciju procedura, uvođenje inspekcijskog nadzora na osnovu procenjenogrizika, priznavanje usaglašenih standarda i kvalifikacija i očuvanje zaštitnihmera koje služe za ostvarenje legitimnih javnih ciljeva, saopštila je Svetska banka.