Srbija planira više od 14 mlrd EUR ulaganja u energetiku od 2028. do 2035. godine

Srbija planira jedan od najvećih investicionih ciklusa u energetskom sektoru, vredan više od 14 mlrd EUR u periodu od 2028. do 2035. godine, kojim će biti obuhvaćeni novi proizvodni kapaciteti, razvoj prenosne i distributivne mreže, skladištenje energije i novi kapaciteti za balansiranje, izjavio je Milan Aleksić, savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike za kapitalne investicije.

Aleksić je, obraćajući se učesnicima 15. Savetovanja o distributivnim mrežama Srbije u organizaciji Nacionalnog komiteta CIRED Srbija, istakao da energetska tranzicija nije samo pitanje izgradnje novih elektrana, već zahteva istovremeni razvoj mreže koja može bezbedno da prihvati, prenese i isporuči sve veće količine električne energije.

- Srbija prepoznaje sve ove izazove i zato je u periodu od 2028. do 2035. godine planiran jedan od najvećih investicionih ciklusa u energetskom sektoru, vredan više od 14 mlrd EUR. Ulaganja obuhvataju nove proizvodne kapacitete, uključujući pripreme za izgradnju nuklearne elektrane, razvoj reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3, koje će obezbediti ukupno 2.460 MW novih kapaciteta za balansiranje, kao i snažnu modernizaciju prenosne i distributivne mreže - rekao je Aleksić.

On je naveo da je planirano skoro dve milijardi evra ulaganja u distributivnu mrežu što je od velikog značaja zbog promena koje se očekuju na strani proizvodnje električne energije.

- Do kraja ove decenije cilj je da Srbija dobije oko 3,5 GW novih kapaciteta iz energije sunca i vetra. Naš strateški cilj jeste da približno svaki drugi megavat-sat električne energije bude proizveden iz obnovljivih izvora i svesni smo koliki tehnički pritisak, pored prenosne mreže, trpi i elektrodistributivna mreža za integraciju novih kapaciteta obnovljive energije - rekao je on, navodi se na zvaničnom sajtu ministarstva.

Podsetio je da je od ključnog značaja nastavak realizacije velikih infrastrukturnih projekata na prenosnom sistemu kojim će se povećati kapacitet i pouzdanost prenosne mreže, uz jačanje povezanosti sa susednim zemljama, poput Transbalkansog koridora, BeoGrid-a i Panonskog koridora, kao i razvijanje novih kapaciteta za balansiranje, pre svega reverzibilne hidroelektrane Bistrica i Đerdap 3.

On je naveo da su tokom ove godine značajno intenzivirane aktivnosti na projektu RHE Bistrica, da je tehnička dokumentacija u završnoj fazi, kao i da su pokrenute aktivnosti u vezi sa pripremnim infrastrukturnim radovima, eksproprijacijom i zaštitom životne sredine.

- Projekat RHE Bistrica se razvija u saradnji sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA), a očekuje se da se početkom naredne godine stvore uslovi za izdavanje građevinske dozvole za glavni objekat. Sa ponosom želim da istaknem da je završena tenderska procedura za ugovaranje izrade planske dokumentacije, prethodne studije izvodljivosti sa generalnim projektom i strateškom studijom za zaštitu životne sredine za projekat RHE Đerdap 3. Uskoro se očekuje ugovaranje izrade i ostale dokumentacije čime ćemo pokazati ozbiljnost namere države da što pre dođemo u priliku da započnemo gradnju i ovog veoma bitnog objekta za elektroenergetski sistem Srbije - rekao je Aleksić.

Govoreći o dugoročnom razvoju elektroenergetskog sistema, Aleksić je rekao da Srbija aktivno razmatra mogućnost uvođenja nuklearne energije u energetski miks imajući u vidu potrebu za postepenim smanjivanjem zavisnosti od uglja i obezbeđivanjem novih stabilnih izvora energije.

Podsetio je da je ukinut višedecenijski moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, završena Preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije i formirano Nacionalno telo za sprovođenje programa nuklearne energije (NEPIO).