Početna

Vijesti

Više od 60 elektrana u Srbiji izgubilo status povlašćenog proizvođača - Kakva je njihova budućnost na tržištu?

Izvor: eKapija

Utorak, 09.06.2026.

10:56

Komentari

srpski

Podeli

Ilustracija (Foto: shuttestock.com)

U Srbiji su, posle donošenja Uredbe o fid-in tarifama 2009. godine, kompanije prvi put dobile mogućnost da električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora prodaju po garantovanim, povlašćenim cenama.

Status povlašćenog proizvođača za takve kompanije trajao je 12 godina, a velikom broju pionirskih OIE projekata istekao je nedavno.

Podaci pokazuju da je od 2022. godine više od 60 elektrana širom Srbije izgubilo status povlašćenog proizvođača električne energije.

Njihova ukupna instalisana snaga prelazi 36 megavata, što predstavlja značajno finansijsko rasterećenje za Elektroprivredu Srbije, budući da se energija ovih postrojenja više ne otkupljuje po garantovanim cenama.

Najviše malih hidroelektrana

Među elektranama koje su izgubile status povlašćenog proizvođača najviše je malih hidroelektrana (28) sa zbirnom instalisanom snagom oko 23 MW.

Sledi 27 solarnih elektrana sa instalisanom snagom od 3,6 MW i dve biogasne elektrane (1,6 MW).

Jedini vetroprojekat koji više nije u sistemu podsticaja je Devreč 1 u Tutinu, snage 0,5 MW.

Primeri su raznoliki, od elektrana u vlasništvu škola, manastira, Kliničkog centra Srbije, do privatnih investitora.

Mini hidroelektrana Međuvršje u Čačku (Foto: dlhe.rs)

I pojedinačna instalisana snaga je različita – najmanja je solarna elektrana od svega 3,2 kW, čiji je vlasnik 11. april, dok su najveće mini hidroelektrane Međuvršje u Čačku (7 MW) i Ovčar banja u Čačku (4,5 MW), koje posluju u sastavu Drinsko-limskih hidroelektrana.

Šta se dešava sa elektranama kada izađu iz sistema podsticaja? Gde plasiraju proizvedenu energiju? Da li tržišne cene omogućavaju održivo poslovanje bez subvencija?

Ovo su neka od pitanja kojima se bavi analiza OIE Srbija.

Istraživanje Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije pokazuje da su, nakon isteka fid-in tarifa, pojedini projekti prestali sa radom, dok su drugi opstali, uprkos tržišnim izazovima.

Analiza obuhvata samo elektrane kojima je istekao ugovor sa garantovanim snabdevačem, dok nisu uključena postrojenja za koja je ugovor raskinut na zahtev vlasnika ili čija su privredna društva u postupku likvidacije.

Kostić: Cene električne energije veoma niske

Nakon isteka fid-in tarifa, solarna elektrana Solaris 1 (999 kW) iz Kladova nastavila je rad na otvorenom tržištu.

Ilustracija (Foto: Unsplash/Bill Mead)

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX koja je redovni član Udruženja OIE Srbija, objašnjava da je 18. marta potpisan ugovor sa privatnim trgovcem električne energije Green Balancing Group.

- Više nismo u sistemu povlašćenih tarifa, energiju prodajemo po cenama koje se formiraju na berzi - kaže Kostić.

Elektrana, puštena u rad još 2013. godine, bila je pionirski poduhvat u Srbiji.

- Status povlašćenog proizvođača trajao je 12 godina i omogućio da se investicija isplati u roku od sedam do osam godina - navodi Kostić.

Dodaje da nije planirana zamena panela niti tzv. repowering, ali da su nakon deset godina zamenjeni pojedini inverteri kako bi se osvežila konverzija energije.

Teške okolnosti na tržištu

Kostić kaže da okolnosti na tržištu nisu naročito povoljne za proizvođače iz OIE, jer su cene struje trenutno vrlo niske.

Kao dodatni izazov navodi i uvođenje CBAM mehanizma od 1. januara 2026. godine, zbog čega električna energija sa Zapadnog Balkana više nije atraktivna za izvoz.

- Primena CO₂ takse otežava plasman naše energije u inostranstvu - ističe Kostić.

On dodaje da će baterijska skladišta postati neizostavan deo budućih projekata jer omogućavaju optimizaciju prodaje električne energije i povećavaju ekonomsku isplativost investicija.

Inače, tokom podsticajnog perioda, Solaris 1 je proizveo ukupno 15,3 GWh električne energije.

Neke male solarne elektrane nisu opstale

Za razliku od velikih projekata, pojedine male solarne elektrane nisu nastavile rad nakon izlaska iz sistema podsticaja.

Ledinak Solar Dobri Do, elektrana od 30 kW u Kuršumliji, za 12 godina proizvela je nešto manje od 500 MWh energije, ali nakon podsticaja je ugašena.

Zbog problema sa inverterima ne radi ni postrojenje postavljeno na objektu srednje škole u Varvarinu, koja je među prvima postavila solarnu elektranu.

Njihovi vlasnici kažu da bi proizvodnja bila veća da je infrastruktura bila pouzdanija, procesi jednostavniji, a nestanci struje ređi u nedovoljno razvijenim delovima Srbije.

Mini HE "ranjive" na tržištu

Mini hidroelektrane imale su značajnu ulogu u ranim fazama energetske tranzicije, ali gubitak povlašćenog statusa pokazao je koliko su ranjive na tržištu.

Neke, poput Radošićska reka ili Bovan, izašle su iz sistema podsticaja još 2022. godine.

Najvećim postrojenjima iz ove grupe, Međuvršje u Čačku (7 MW) i Ovčar banja u Čačku (4,5 MW), koje posluju u sastavu Drinsko-limskih hidroelektrana, status povlašćenog proizvođača istekao je u januaru ove godine.

Nema novih priključenja za OIE elektrane iznad 400 kW

Iskustva elektrana nakon isteka fid-in tarifa pokazuju da mali proizvođači teško opstaju bez sistemske podrške. Dok pojedini projekti nastavljaju rad i traže nove modele poslovanja, neki pioniri su ugašeni.

Dodatni problem za proizvođače je što se sada, pored standardne tehničke dokumentacije, traže i nove dozvole i urbanistički uslovi. Istovremeno, za elektrane koje koriste obnovljive izvore energije i imaju kapacitet veći od 400 kW privremeno je obustavljeno izdavanje novih uslova za priključenje.

Elektrodistribucija Srbije navodi da je broj zahteva za priključenje trenutno prevazišao energetske potrebe na nivou države, pa se čeka nova analiza adekvatnosti proizvodnje i potrošnje.

Izmenama zakonodavstva 2021. godine, Srbija je sistem fid-in tarifa zamenila modelom aukcija i tržišnih premija.
Ipak, poslednje elektrane koje su stekle status povlašćenog proizvođača u okviru starog sistema, nastaviće da koriste podsticaje još nekoliko godina.

Tagovi:

Elektroprivreda Srbije

EPS

OIE

Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije

Uredba o fid in tarifama

MT Kompex

Green Balancing Group

Miloš Kostić

električna energija

elektrane

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

U blizini tunela Sozina u planu izgradnja solarne elektrane Gluhi Do - DD Solar Gradnja traži zelenu dozvolu Energija, Saobraćaj

Kreće trka za energetski megaprojekat na Dunavu: Ambasada SAD u Srbiji objavila javni poziv za Đerdap 3 Energija, Građevina

Korak ka gasnoj elektrani u Nišu - EPS i SOCAR potpisali Osnovne uslove saradnje za razvoj, izgradnju i upravljanje postrojenjem Energija, Građevina

EPS ponovo obustavio tender za nadzor nad izgradnjom državnih solarnih elektrana vrijedan 5,5 mil EUR - Strateški važan projekat na čekanju duže od godinu dana Energija, Industrija

Rajaković: RHE Đerdap 3 ima potencijal, ali prvo treba rešiti tri ključna pitanja Energija, Industrija, Građevina

BP WPP iz Beograda na 36 ha kod Vranja planira gradnja baterijskog skladišta Energija, Građevina

CG do kraja 2027. može dostići proizvodnju od 1.000 GWh iz OIE Energija

Negativne cijene električne energije na srpskoj berzi zvanično od 5. maja Energija, Finansije

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.

Više od 60 elektrana u Srbiji izgubilo status povlašćenog proizvođača - Kakva je njihova budućnost na tržištu?

Naš izbor

Rubrike za dalje čitanje