Brisel ne odustaje od zabrane uvoza ruskog gasa – Rastu troškovi i traže se novi izvori

U Evropskoj uniji upozoravaju da ćemo se sa posljedicama rata na Bliskom istoku suočavati godinama, a ukoliko sukob potraje, moguće su i nestašice goriva.

Ipak, Brisel ne odustaje od zabrane uvoza ruskog gasa. Od 26. aprila na snazi je prva zabrana – sa Rusima više nema sklapanja kratkoročnih ugovora za tečni gas LNG. To fazno gasno odricanje od Rusije za sada ne važi za tranzit kroz treće zemlje, uključujući i Srbiju. Evropska komisija usvojila je i nove mjere za ublažavanje energetske krize.

Od ukupne potrošnje energije u Evropskoj uniji, oko 57 odsto čine uvozna fosilna goriva, a trošak njihovog uvoza prošle godine iznosio je oko 340 milijardi evra. Samo u periodu od marta do aprila, zbog rata u Iranu, ti troškovi su povećani za 26 milijardi evra, što, kako se ocjenjuje, snažno utiče na ekonomije zemalja članica - rekao je za RTS Gligo Vuković, programski menadžer za energetiku u Delegaciji Evropske unije u Srbiji.

Zbog toga je Evropska unija usvojila dodatne mjere za stabilizaciju energetskog tržišta.

- Što se tiče same nafte, najviše je urađeno oslobađanjem iz obaveznih rezervi. Koordinisano sa Međunarodnom komisijom za energetiku, na tržište je pušteno ukupno 400 miliona barela nafte, od čega su zemlje Evropske unije doprinijele sa oko 20 odsto - navodi Vuković.

Ističe da je sličnu mjeru primijenila i Srbija – najprije je iz rezervi pušteno 40.000 tona nafte, a zatim je donesena odluka da se oslobodi još 30.000 tona.

Evropska unija priprema punjenje skladišta gasa preko zajedničke platforme za nabavku, na čemu Brisel posebno insistira.

Cilj je, kako kaže, da se ponuda i potražnja objedine na jednom mjestu i da se koordinisanom kupovinom utiče na cijene.

- Bitno je napomenuti da i Srbijagas učestvuje na toj platformi, kao i druge zemlje Evropske unije. Pokušava se diverzifikacijom ruta i izvora snabdijevanja što više uticati na tržište, da ne dođe do naglog skoka cijena - kaže Vuković.

Posebno ukazuje na rast značaja tečnog prirodnog gasa LNG.

- Prije rata u Ukrajini, udio LNG-a u potrošnji gasa u EU bio je oko 25 odsto, dok je sada veći od 40, odnosno 45 odsto - rekao je.

Prema njegovim riječima, popunjenost skladišta u Evropskoj uniji trenutno je oko 30 odsto, ali je u pojedinim velikim zemljama znatno niža.

- U Njemačkoj je ispod 30 odsto, a u Holandiji čak ispod 10 odsto. Cilj EU je da do grejne sezone skladišta budu popunjena 80 odsto, prošle godine je bilo 90 odsto. Skladišta su izuzetno važna za Evropsku uniju, jer tokom zimskog perioda čak 35 odsto potrošnje dolazi iz skladišta - naglašava sagovornik.

Cijene gasa su, navodi, do kraja februara bile oko 30 evra po megavat-satu, ali su poslije početka rata u Ukrajini naglo porasle na oko 60 evra. Trenutno su, prema njegovim riječima, na nivou od 46 do 47 evra po megavat-satu.

- To je dosta i sigurno utiče na ekonomiju i vrši pritisak na inflaciju - istakao je Vuković.

Uprkos krizi, Evropska unija ne odustaje od zabrane ruskih energenata

Od 26. aprila više nema sklapanja kratkoročnih ugovora za LNG, dok je predviđeno da od 17. juna 2026. prestane uvoz gasa po kratkoročnim ugovorima preko gasovoda. Dugoročni ugovori trebalo bi da budu okončani do 30. septembra 2027. godine, uz moguću fleksibilnost do kraja novembra, u zavisnosti od stanja na tržištu.

Udio ruskog gasa na tržištu EU u 2025. godini bio je 12,5 odsto, a očekuje se da ove godine padne ispod 10 odsto.

- Očekuje se da će udio biti praktično nula do kraja 2027. godine - rekao je Vuković.

Evropska unija će, kako se ocjenjuje, pokušati da nedostajuće količine nadomjesti iz drugih izvora, ali i ulaganjem u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.

- To je ozbiljan i težak put sa mnogo izazova, ali Evropska unija od tog puta sigurno neće odustati - ističe sagovornik.

Prema njegovim riječima, kratkoročne mjere odnose se prije svega na štednju, dok dugoročne podrazumijevaju smanjenje potrošnje gasa i fosilnih goriva, veća ulaganja u obnovljive izvore, skladištenje energije i elektrifikaciju.

Posebna pažnja biće usmjerena na zaštitu najugroženijih potrošača.

- Razmišlja se o vaučerima za oblast energetike, posebnim socijalnim tarifama za socijalno ugrožene kategorije stanovništva i mjerama kao što je smanjenje PDV-a za proizvode koji doprinose energetskoj efikasnosti – solarne panele, toplotne pumpe i nove tehnologije - objašnjava.

Ocjenjuje da je energetska kriza upozorenje da se mora štedjeti energija, ali i dugoročno ulagati u efikasnije uređaje i tehnologije.

- Energetska efikasnost je dugoročno najisplativija mjera. Mora se ulagati u nove tehnologije i nove uređaje da bi se smanjila potrošnja - zaključio je Vuković.