Prekomjeran uvoz struje i manjak investicija plaćaju građani

Problemi u elektroenergetskom sektoru te manjak investicija i prekomjeran uvoz prethodnih godina doveli su do toga da ceh plaćaju građani višim cijenama na računima za električnu energiju u oba entiteta, smatraju sagovornici "Nezavisnih novina".

Prema podacima Agencije za statistiku BiH, tokom ove godine povećan je uvoz struje za oko 328 miliona KM.

Tako je uvoz električne energije tokom 11 mjeseci prošle godine iznosio oko 252 miliona KM, dok je u istom periodu ove godine uvoz iznosio oko 580 miliona KM.

I izvoz je povećan u istom periodu, te je za godinu dana povećan za oko 216 miliona KM.

Inače, od 1. septembra ove godine Elektroprivreda BiH je na osnovu odobrenja Regulatorne komisije za energiju FBiH (FERK) povećala cijene električne energije u prosjeku za 6,85 odsto.

Uvedene su tri blok-tarife, zelena (do 350 kilovat-sati), plava (od 350 do 1.000 kilovat-sati) i crvena (više od 1.000 kilovat-sati), koje se od 1. septembra obračunavaju u zavisnosti od količine potrošene energije.

Tako procjene prosječnog povećanja računa za zelene račune iznosi 4,8 odsto, plave 6,3 odsto i za crvene osam odsto.

Za kategoriju "ostala potrošnja" povećanje iznosi 3,67 odsto i za kategoriju javna rasvjeta 5,08 odsto.

Sa druge strane, Regulatorna komisija za energetiku RS (RERS) je prije nekoliko dana donijela odluku da će računi za električnu energiju građanima od 1. februara naredne godine biti veći za 10 odsto, dok će za privredu biti veći za šest odsto.

Amer Jerlagić, stručnjak za energetiku i bivši direktor Elektroprivrede BiH, rekao je za "Nezavisne novine" da se na neke stvari može uticati, a na neke ne može.

- Ono na šta niko ne može uticati je hidrologija, koja je i ove, ali i prethodne godine bila loša. Proizvodnja iz termoelektrana je najveći problem zbog kojeg je došlo do ovolikog uvoza električne energije. Ako nije bilo dovoljne proizvodnje uglja u rudnicima, ali i termoelektranama Tuzla, Kakanj, Ugljevik i Gacko, onda je jasno koliko je energije nedostajalo. Ne može se tvrditi kolika je odgovornost pojedinih članova uprava u elektroprivredama, ali samim tim što su rukovodioci, na njima leži odgovornost za stanje onakvo kakvo je danas u elektroprivredama - istakao je Jerlagić.

Almir Bečarević, stručnjak za energetiku iz Sarajeva, kazao je za "Nezavisne novine" da postoje problemi u elektroenergetskom sektoru već nekoliko godina.

- Jednostavno, elektroprivrede nisu pripremljene za sve ono što nas očekuje, a to je prvo CBAM, a drugo je to što nema novih elektroenergetskih objekata. Njih nema, i sada će građani početi plaćati sav onaj nerad, odnosno odsustvo realnog sagledavanja onoga šta treba činiti u budućnosti. Ovo nije zadnje povećanje cijena električne energije. Možda bude stopirano u narednoj godini, jer je izborna, ali nakon toga će elektroprivrede ponovo zatražiti povećanje cijena električne energije. Kada je u pitanju budućnost u ovom sektoru, ona nije nimalo svijetla. To će sve građani i privreda platiti - naglasio je Bečarević.