Vlahović za eKapiju: Najizvjesnije rješenje za NIS prodaja udjela Gaspromnjefta postojećim partnerima

Nacionalizacija Naftne industrije Srbije (NIS) ne treba da bude opcija, smatra predsednik Saveza ekonomista Srbije i nekadašnji ministar za privredu i privatizaciju Aleksanadar Vlahović. Kako je kazao, jedna od opcija može biti stečaj, ali najizvesnije rešenje jeste prodaja udela Gaspromnjefta u kompaniji već postojećim partnerima.

Kako je Vlahović kazao za eKapiju, sankcije Naftnoj industriji Srbije najavljene su još u januaru ove godine, a njihova primena odlagana je nekoliko puta.

- Verujem da je Vlada Srbije učinila sve da, pre nego što sankcije stupe na snagu, pronađe neko rešenje. Najveći problem je u tome što je neophodno da Gasprom izađe iz vlasništva NIS-a, odnosno većinskog vlasništva u kompaniji, da bi sankcije bile ukinute, a o tome odlučuje ruska strana. Tu, onda, Srbija ima prilično vezane ruke. Pre neki dan vođeni su i razgovori sa ruskom delegacijom, tačnije sa predsednikom upravnog odbora Gasproma Aleksandrom Djukovim, i koliko vidim, ocenjeni su kao dosta pozitivni i uspešni – kaže Vlahović.

S obzirom na to da je iz Vlade Srbije najavljeno da će rafinerija do kraja ovog meseca raditi potpuno nesmetano zahvaljujući već prethodno definisanim zalihama, Vlahović smatra da, ukoliko se pitanje sankcija reši u narednih mesec, ili mesec i po dana, one za Srbiju neće predstavljati neki veliki problem.

- Međutim, problem će nastati u snabdevanju naftnim derivatima negde od Nove godine, kada jedan značajan kontingent koji dolazi iz rafinerije Pančevo - to je više od 60 procenata ukupne potrošnje naftnih derivata - treba da se nadomesti uvozom. Tu je, verujem, pitanje logistike i uvoza naftnih derivata ključno – navodi Vlahović dodajući da nije siguran da Srbija u ovom trenutku logistički može da obezbedi snabdevanje naftnim derivatima iz alternativnih izvora.

- S druge strane, nadam se da će se u konačnici razgovora između srpske i ruske strane doći do nekog rešenja — makar da Gaspromnjeft svoj većinski paket proda nekom trećem licu, a ne direktno državi.

Vlahović kaže da država, sa svoje strane, ima obavezu da obezbedi stabilnost energetskog sistema, dakle stabilnost snabdevanja i potrošnje naftnih derivata.

- Samim tim, ukoliko ne dođe do nekog konačnog dogovora, verujem da postoje mehanizmi koji će primorati drugu stranu na veći angažman u narednom periodu radi nalaženja rešenja – kaže sagovornik eKapije.

S obzirom na to sa smo tokom poslednjih dana mogli čuti različite scenarije za NIS - nacionalizacija, uvođenje stečaja, otkup akcija od strane države Srbije ili nekog drugog partnera, pitali smo Vlahovića koja od ovih mogućnosti je najivesnija. Prema njegovim rečima, nacionalizacija ne treba da bude opcija.

- To bi bio atak na privatnu imovinu i dodatno bi ugrozilo nivo rizika ulaganja u našu zemlju, koji je ionako prilično visok zbog odsustva institucionalne integrisanosti – iziričit je Vlahović.

Kada je reč o stečaju, smatra da on sam po sebi može da bude opcija ukoliko sama kompanija svojim poslovanjem stvori uslove za uvođenje stečaja, a to će zavisiti od poslovanja u narednom periodu.

- Prema tome, verujem da će ruska strana izvršiti prodaju tog dela paketa akcija, što će omogućiti da Gaspromnjeft postane manjinski vlasnik. Da li će to uraditi direktno prema državi kroz neku eventualnu terminsku prodaju, gde bi ruska strana imala opciju da, nakon što se završi konflikt koji postoji između Rusije i Amerike u spoljnopolitičkom smislu, kasnije ponovo otkupi te akcije - ili će ruska strana naći partnera kome više veruje i prodati tom trećem licu, to ne znam. Ali siguran sam da će se tako ispoštovati obe strane - kaže.

Na pitanje kako će se kriza sa Naftnom industrijom Srbije odraziti na srpsku ekonomiju, ukoliko se uskoro ne pronađe adekvatno rešenje, Vlahović odgovara da NIS za Srbiju u fiskalnom smislu znači jako mnogo, s obzirom na to da se oko 15% budžeta puni od naplate akciza - ne samo od NIS-a, već od ukupne potrošnje naftnih derivata.

- Drugim rečima, sigurno je da će, ukoliko dođe do nestašice ili smanjenja potrošnje naftnih derivata, to imati odraza na budžet. Međutim, ja i dalje mislim da je to samo vrh ledenog brega. Suštinski, i ekonomija Srbije i ekonomije Zapadnog Balkana imaju dublje probleme. To je nedovoljna institucionalna izgrađenost poslovnog ambijenta - poručuje.

S druge strane, dodaje, upitan je i model razvoja koji je prihvaćen u većini zemalja Zapadnog Balkana, a koji forsira tzv. tradicionalne grane industrije koje ne doprinose brzom rastu produktivnosti i ne doprinose tehnološkom progresu.

- Tu ekonomska politika treba da napravi iskorak u narednom periodu kroz drugačiji pristup, odnosno kroz aktiviranje mehanizama industrijske politike, koja je prilično zaboravljena na ovim prostorima – zaključuje Vlahović u razgovoru za eKapiju.