EK Srbiji prognozira nastavak snažnog rasta BDP, među rizicima eventualne sankcije za NIS

Evropska komisija predviđa da će ekonomija Srbije nastaviti snažno da raste, ali i ukazuje na rizike na domaćem i međunarodnom planu, uključujući pretnju potencijalnim američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS).

U prolećnim ekonomskim prognozama Evropske komisije objavljenim juče, Srbiji se za 2025. prognozira rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto a u 2026. godini od 3,8 odsto.

Srbija je u 2024. zabeležila ekonomski rast od 3,9 odsto.

Komisija očekuje da privredni rast Srbije i dalje bude vođen uglavnom domaćom tražnjom zahvaljujući rastućim investicijama i privatnoj potrošnji, u uslovima snažnog tržišta rada.

Kada je reč o rizicima po rast, ukazuje se da tražnja u zemljama vodećim trgovinskim partnerima Srbije iz zone evra, posebno Nemačke, ostaje slaba.

Navodi se i da se ekonomsko raspoloženje u periodu januar-april ove godine stalno pogoršavalo zbog višemesečnih političkih nemira i protesta i blokada predvođenih studentima.

Dalje se ocenjuje da bi snažne direktne strane investicije, koje su temelj ekspanzije srpske ekonomije, mogle da trpe zbog slabijeg raspoloženja investitora u uslovima kontinuirane političke neizvesnosti, dok bi sprovođenje javnih investicija moglo da kasni.

- Globalne trgovinske tenzije i pretnja potencijalnim američkim sankcijama protiv NIS prdstavljaju dodatne izazove za perspektive rasta (Srbije) - navodi se u Komisijinim prognozama.

Među zemljama Zapadnog Balkana, najveći rast BDP u 2025. imaće Albanija, od 3,6 odsto, rast u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji će biti tri procenta a u Bosni i Hercegovini dva.

Za 2026. Komisija Albaniji predviđa rast od 3,5 odsto, Crnoj Gori 3,2 odsto, BiH 2,3 a Severnoj Makedoniji 3,1 odsto.

U 27 članica EU Komisija u 2025. očekuje rast BDP od 1,1 odsto a u zoni evra od 0,9 odsto, što je na nivou 2024.

Iduće godine bi rast trebalo da ojača na 1,5 odsto u EU i 1,4 odsto u zoni evra.

Kao rizike za ekonomski rast EU Komisija je navela da bi dalja fragmentacija svetske trgovine mogla da umanji rast BDP i ponovo pokrene inflatorne pritiske. Rizik po rast mogle bi da budu i katastrofe izazvane klimatskim promenama koje su sve češće.

S druge strane, dalja deeskalacija trgovinskih tenzija EU i SAD ili brža ekspanzija trgovine EU sa drugim zemljama, uključujući kroz nove sporazume o slobodnoj trgovini, pozitivno bi delovala na rast.

Pozitivno bi mogla da utiče i povećana potrošnja za odbranu, ocenila je Komisija ističući da bi produbljivanje jedinstvenog tržišta i štedna i investiciona unija, kao i sprovođenje abiciozne refrime za pojednostavljenje procedura mogli dodatno da ojačaju otpornost ekonomije EU.

Evropska komisija

NIS

rast BDPa

američke sankcije