Kako će američke sankcije NIS-u uticati na poslovanje pančevačke Petrohemije?

Od 10. januara, otkad je američka administracija uvela energetske sankcije preduzećima sa ruskim kapitalom, među kojima je i NIS, malo se govori o sudbini pančevačke Petrohemije. To preduzeće je od juna 2023. godine u rukama NIS-a. O tome kakvo bi moglo da bude rešenje za embargo SAD i koji je značaj Petrohemije za NIS kao prerađivača nafte, za RTS je govorila Jelica Putniković, osnivač i glavni i odgovorni urednik portala "Energija Balkana".

Jelica Putniković kaže za da će Petrohemija kao i sva preduzeća u sastavu NIS-a trpeti posledice američkih sankcija.

Kako objašnjava, Petrohemija je ušla u sastav NIS-a zato što je to prirodni sled događaja budući da rafinerijska prerada mora da se prilagodi novim tehnologijama, trendovima četvrte industrijske revolucije.

- Tu su petrohemijski proizvodi veoma bitni jer zelena tranzicija podrazumeva u budućnosti smanjenu potrošnju naftnih derivata. Znači, ono što se dobije preradom nafte ići će više u petrohemijske proizvode i zato je NIS-u bilo bitno da Petrohemija postane njegov sastavni deo - objašnjava Putnikovićeva.

Podseća da je 1990-ih godina, kada se osnivala Naftna industrija Srbije, Petrohemija bila veliki izvoznik i da su se neki protivili njenom ulasku u NIS.

- Sada se pokazalo da joj ipak treba jedna vrsta starijeg brata što se tiče sirovina, ali i zbog profita, jer se u prodaji naftnih i petrohemijskih proizvoda nekako ciklično smenjuju potražnje i cene, pa sada, Petrohemija je prošlu godinu malo lošije poslovala, bila je gubitnik, a jedno je od deset najvećih izvoznih preduzeća - kaže Putnikovićeva.

Prema rečima Putnikovićeve, nijedan partner Petrohemije nije otkazao narudžbine, ali su neke avio-kompanije prestale da kupuju kerozin na aerodromu u Beogradu, koji je NIS-ov.

- Neke banke su najavile što zvanično, što nezvanično, da neće više sarađivati sa NIS-om, iako zapravo ove američke sankcije nisu još stupile na snagu - dodaje Putnikovićeva.

Ukazuje na to da bi neko sutra mogao da odbije saradnju s NIS-om, zbog mogućnosti da nastanu problemi sa nekim američkim partnerom.

Jelica Putniković kaže da je Petrohemija započela svoju transformaciju i pre nego što je postala deo NIS-a. "Pre nego što je NIS preuzeo 90 odsto vlasništva nad Petrohemijom, počela je modernizacija i postavljanje tog preduzeća na zdrave noge."

Kako je navela, kao i mnoga državna preduzeća, Petrohemija je imala "zamrznute zarade", malo investicija i paradoks da kao jedan od najvećih izvoznika ima i probleme u poslovanju.

Ističući da bi sankcije SAD bile i velika prepreka za razvoj Petrohemije, kaže da je i mađarski MOL ušao u petrohemijski biznis, jer je u tome video priliku za profit.

O izgledima država postane većinski vlasnik Petrohemije, glavna urednica portala Energija Balkana kaže da bi to moglo da se ostvari u paketu sa NIS-om.

- Sumnjam da sad nekom pada na pamet da izdvaja neke delove NIS-a, jer zapravo je rafinerija ono što je najbitnije. Možemo da napravimo neki dogovor sa Rusima da oni izađu iz vlasništva - kaže Putnikovićeva.

Ukazala je na to da su dogovorena ulaganja u Petrohemiju vredna 150 miliona evra kako bi se neki pogoni obnovili.

- Veliki problem u Petrohemiji jeste to da imaju dosta star kadar, a niko u to preduzeće ne može tek tako da dođe s ulice. Tehnološki procesi su veoma opasni, za neka radna mesta potrebno je najmanje šest meseci, pa čak dve do tri godine obuke - naglašava Putnikovićeva.

Dodaje da su stručnjaci odlazili zbog malih plata, ali da se poslovanje popravilo od vremena pandemije kovida.

- Petrohemijski proizvodi bili na globalnom tržištu više plaćeni, a i dosta kompanija u Srbiji koja prave neke komponente za automobile sarađivalo je sa Petrohemijom - kaže Jelica Putniković.