Kako će BiH riješiti pitanje dekarbonizacije?

Evropska unija će od 1. januara naredne godine početi naplaćivati karbon-taksu (CBAM) na proizvode koje uvozi na svoje tržište.

Bosna i Hercegovina skoro 70 odsto spoljnotrgovinske saradnje ima sa zemljama EU, što će predstavljati veliki problem za domaću ekonomiju.

Najviše će biti pogođen sektor izvoza električne energije koja je i proizvod koji najviše izvozimo.

Podsjećanja radi, od januara 2026. godine uvoznici robe u EU će biti u obavezi da podnose CBAM deklaracije svake godine (do 31. maja) za prethodnu godinu u kojoj se iskazuje količina emisije gasova staklene bašte i količina uvezene robe u EU.

Uz navedenu deklaraciju obavezno je kupiti i određenu količinu CBAM sertifikata, pri čemu jedan sertifikat odgovara jednoj toni CO2 emisija koje se nalaze u robi.

Edin Duraković, ministar privrede u Vladi Tuzlanskog kantona, rekao je prije nekoliko dana da bi ovo moglo biti pogubno za mala i srednja preduzeća.

- Pa mi se toga i bojimo da neće 1.1. mnogi izvozno orijentisani privredni subjekti doći u situaciju da zatvore svoju proizvodnju s obzirom na to da činom plaćanja te karbon-takse oni uopšte neće biti konkurentni sa evropskim proizvođačima - naveo je Duraković.

Na prezentaciji Okvirnog plana energetske tranzicije za mala i srednja preduzeća koja je održana ranije u Tuzli konstatovano je da BiH u procesu energetske tranzicije kasni najmanje pet godina.

Zdravko Marinković, potpredsjednik Spoljnotrgovinske komore BiH, kazao je da najveći izazov u ovoj godini jeste rješavanje pitanja dekarbonizacije privrede.

- U BiH će biti najpogođeniji čelik, cement, električna energija, koja ima poseban uticaj na sve ostale grane privrede. Ukoliko BiH ne uđe u taj sistem, onda će domaće elektroprivrede prilikom izvoza električne energije biti u obavezi da plaćaju taksu, a tada će se postaviti osnovano pitanje - gdje se ta taksa plaća. Ako se bude plaćala u EU, onda bih to nazvao dosipanjem vode u more. Budući da svakako treba da je plaćamo, onda je logično i najbolje da se plaća u BiH, da se iz tih sredstava stimuliše prelazak drugih ili tih industrija na energetski efikasnije - rekao je Marinković.

Iz Spoljnotrgovinske komore BiH su rekli da je za intenziviranje procesa dekarbonizacije neophodno da donosioci odluka ubrzaju aktivnosti iz svojih nadležnosti kako bi institucionalni aparat bio u mogućnosti da isprati potrebe privatnog sektora, budući da privatni sektor prednjači u procesu dekorbonizacije svojih poslovnih procesa.

- Kompanije u BiH se trenutno većinom oslanjaju na vlastite kapacitete, kako ljudske, tako i finansijske, ali kako bi se obezbijedilo da kompanije budu dio održivog 'zelenog lanca' dobavljača i proizvodnje potrebno je da i institucije u BiH ubrzaju donošenje adekvatnih zakonskih i podzakonskih akata - naveli su iz STK BiH.

Stručnjak za energetiku iz Sarajeva Almir Bečarević kaže za Nezavisne novine da ćemo vjerovatno plaćati karbon takse jer se ništa ne radi po ovom pitanju.

- Ono što je najinteresantnije jeste to da i vlast sama konstatuje da ne radi ništa. Kasnimo sigurno u ovom procesu od tri do pet godina. Mnogo ranije je trebalo razmišljati o ovome. Edukacija i sve ono što je trebalo pomoći našim firmama nije realizovano. Jedina nada je to što je BiH predložila Energetskoj zajednici da se primjena karbon-takse odloži, ali sve su prilike da se taj zahtjev neće ispuniti. Čekamo sada 1.1. da vidimo šta će se desiti. Takođe, nisu zakonski i podzakonski akti doneseni. To nije samo zakon, treba biti i provedba tih zakona. Malo je vremena, na pragu smo februara, ostalo je još 11 mjeseci. Ovo može biti još jedan udar u smislu da finalni proizvodi koji idu iz ove zemlje budu skuplji baš zbog te takse - naglasio je Bečarević.