Struja ispod Crnog mora stiže u Zapadnu Evropu - Projekat od 2 mlrd EUR

Grčka je upozorila Brisel da je izvozom struje u Ukrajinu izazvala skok cijena struje u jugoistočnoj Evropi, sa 60 na 130 evra za megavat-sat. Novi izvori snabdijevanja su prioritet, a jedan je dogovoren: Struja iz Gruzije i Azerbejdžana, ispod Crnog mora, stizaće u Zapadnu Evropu.

Obale Crnog mora Gruzije i Rumunije spajaće dalekovodni kabl dugačak 1.200 kilometara i biće povezan dalekovodima od Rumunije do Mađarske i Gruzije do Azerbejdžana. Za gradnju novog pravca snabdijevnja električnom energijom formirana je i kompanija Zeleni energetski koridor.

- Za nas je ovaj projekat, zaista, pitanje nacionalne bezbjednosti. Ako pogledate energetsku mapu Evrope, vidite da na istočnom krilu u posljednje vrijeme plaćamo veoma visoku cijenu struje jer je nedovoljno alterntive. Jeftiniji izvori energije sa Zapada ne stižu uvijek na Istok i zato su nam potrebni dodatni putevi snabdijevanja - kaže Sebastijan Burduja, ministar energetike Rumunije.

Peter Sijarto, ministar trgovine i evropskih poslova kaže da Mađarska ima dva veoma važna energetska strateška cilja.

- Prvi da osiguramo bezbjednost snabdijevanja energijom, a drugi da potrošnju energije učinimo zelenijom. A ovim projektom možemo jednim udarcem da ubijemo dvije muve s obzirom na to da nam daje potpuno novi izvor i donosi zelenu struju - rekao je Sijarto.

Projekt, koji se procijenjuje na više od dvije milijarde evra, dogovoren je još 2022. a plan je da prenos obnovljive energije iz Gruzije i Azerbejdžana počne već 2029.

Projekat ima podršku Brisela koji teži da poveže zemlje interkonektorima i obezbijedi jeftinu energiju.

- Za nas je to veoma važno jer smo u procesu integracije sa Evropskom unijom. To znači da prevazilazimo fizičke barijere i izazove. Ne graničimo se sa zemljama Unije, ali mislim da ovim projektom možemo da budemo dio evropskog energetskog tržišta - rekao je Levan Davitašvili, ministar ekonomije i održivog razvoja Gruzije.

- U početku smo ovaj projekat razmatrali kao projekat koji će obezbijediti više energije od Kaspijskog mora do EU, ali paralelno imamo još jedan sa Azijskim zemljama. U budućnosti imamo velike planove za spajanje tih zelenih koridora kao projekat Evropa-Azija - kaže Parviz Šahbazov, ministar energetike Azerbejdžana.

Podsjetimo, Srbija je već dio dalekovodnog "Transbalkanskog koridora" Evropske unije, koji je dijelom već u funkciji a proteže se od Rumunije, preko Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i dalje ispod Jadranskog mora do Italije.

Zbog geopolitičkih i ratnih tenzija i dekarbonizacije, nekoliko zemalja Unije već se suočava sa manjkom struje.

- Svake godine se rade studije adekvatnosti resursa. Rezultati zadnje strudije za našu zemlju govore da mi jesmo u opasnosti od nedostatka resursa. Nisu to sada velike vrijednosti, ali do 2030. bismo mogli da dođemo u situaciju da osam časova godišnje nemo dovoljno energije čak i iz uvoza i iz naše proizvodnje da zadovoljimo potrošnju - kaže Željko Marković, stručnjak za energetiku.

Uz jačanje prenosnih mreža i gradnje proizvodnih kapaciteta obnovljive energije, Evropska unija akcenat je stavila i na razvoj nuklernih elektrana koje važe za najstabilniji izvor snabdijevanja električnom energijom.