Ako neće država, ekonomija će ugasiti termoelektrane na ugalj

Energetska tranzicija i prelazak na obnovljive izvore energije je izvodljiva, realna i moguća jer imamo sve moguće potencijale, a da bi se ona postigla, neophodno je ukloniti birokratske prepreke i opstrukcije.

Član Upravnog odbora Centra za održivu energetsku tranziciju RESET Damir Miljević kaže da je osnovna stvar koja bi trebalo da se obezbjedi u BiH dekarbonizacija domaće potrošnje, koja je trenutno pod raznim blokadama i opstrukcijama.

- Najlakši put je da pustite građane i privredu da proizvedu svoju energiju, prije svega, solarnu energiju. Kod nas je taj proces skoro zaustavljen. Zakone imamo, ali podzakonski akti su ili loši ili ih nema, dok elektroprivrede opstruišu razvoj da bi sačuvale monopol. Za to vrijeme, navalili su strani investitori na naše obnovljive izvore, a mi nismo u ugovore ubacili obavezu da te jeftinije kilovate nama prodaju umjesto što ih šalju u inostranstvo - kaže Miljević.

Drugi problem, rekao je Miljević u srijedu na okruglom stolu sarajevskog Mediacentra u Banjaluci o stranim investicijama u BiH koje se odnose na ekološku održivost termoelektrana na ugalj, jeste taj da mi do sada nismo krenuli u ozbiljan dijalog o zatvaranju rudnika i termoelektrana.

- Trošak ovog postupka može biti jeftin ili skup, do nas je. Problem sa elektroprivredama je da što za sebe pogrešno misle da će biti nosioci energetske tranzicije, a oni su ti koji se moraju transformisati. Nigdje u Evropi one to nisu radile. Energiju danas može da proizvodi svako, a elektroprivrede bi trebalo da se okrenu uslugama balansiranja i skladištenja, agregacije i tako dalje - kaže Miljević.

Kada se govori o kineskim kompanijama koje su odavno ušle u domaći energetski sektor, na okruglom stolu je istaknuto da domaće vlade sklapaju poslove tamo gdje imaju prostor za manevar i dogovor bez strogih kontrola kakve nameće EU.

Ekonomista Zoran Pavlović kaže da je ekonomija neumoljiva i da će ona zatvoriti neefikasne termoelektrane čiji je megavat postao preskup.

- Energija iz termoelektrana bi trebalo da bude alternativna, a ne glavni izvor. Mi više nismo ono što smo bili prije 40 godina, nismo bogati ugljem i nemamo nove elektrane. Moramo sami da proizvodimo struju, prije svega iz sunca kojeg imamo koliko hoćete, ali ga ne koristimo - kaže Pavlović.

Informacija da ugalj izvozimo u Srbiju a da naši kapaciteti ostaju bez ovog energenta jasan je pokazatelj da smo potpisali nepoštene ugovore koji povećavaju cijene, da elektroprivrede završavaju sa gubicima, koje onda rješavaju povećavanjem cijena električne energije.

- Moramo shvatiti da će električna energija biti sve skuplja i skuplja, a posebno ona iz uvoza. Jedino rješenja za nas je da se okrenemo domaćoj obnovljivoj proizvodnji za koju imamo dobre mogućnosti, a da shvatimo da će ekonomija ugasiti termoelektrane na ugalj - rekao je Pavlović.

Dragan Ostić, asistent na programu "Energija i klimatske promjene" iz Centra za životnu sredinu rekao je da su kapitalni javni projekti u BiH prevashodno infrastrukturni i energetski i da se često finansiraju kreditima stranih banaka ili se kao izvođači radova pojavljuju strane kompanije koje pobjeđuju na tenderskim procedurama.

- Nerijetko u ovim procedurama nailazimo na manjak transparentnosti, određeni finansijeri se biraju radi lakših procedura, a neki od projekata su u suprotnosti sa međunarodnim obavezama BiH. Ugovori koje kineske kompanije potpisuju sa privatnim i javnim subjektima u BiH su uglavnom netransparentni, sakriveni od javnosti, a neki vjeruju da je razlog tome prikrivanje korupcije - kaže Ostić.

Za to vrijeme, kaže Ostić, BiH uvozi energiju, lagano ostaje bez uglja, nezakonito otvara rudnike, a birokratija koči razvoj obnovljivih izvora energije.

Tarik Moćević koordinator projekta koji realizuje Mediacentar kaže da su istraživali kako mediji izvještavaju o stranom uticaju u BiH te da su identifikovali netransparentnosti u radu, ugovorima, učešću kineskih kompanija u njima.

- Mediji kredite kineskih banaka često nazivaju investicijama, a radi se o zajmovima za javne infrastrukturne projekte i učešće kineskih kompanija u njima. Posebno su interesantni energetski projekti i termoelektrana na ugalj - rekao je Moćević.