Koliko je realan plan da se do 2040. udio obnovljive energije u Srbiji poveća tri puta?

U prvoj polovini godine u Evropskoj uniji vetro i solarne elektrane prvi put pretekle su fosilna goriva u proizvodnji električne energije. Plan Srbije je da se do 2040. udeo obnovljive energije poveća tri puta. To predviđa nova Strategija energetike koja je ušla u javnu raspravu.

Šef tima konsultanata za izradu Studije razvoja energetike Srbije prof. Dejan Ivezić rekao je za RTS da se nacrt strategije zasniva na dve sintagme koje se najčešće koriste u dokumentu – na energetskoj bezbednosti i zelenoj tranziciji.

- Republika Srbija u svakom trenutku mora da obezbedi svojim građanima i privredi dovoljnu količinu energije i energenata, a ideja je da pritom proizvodnja te energije bude maksimalno zasnovana na korišćenju obnovljivih izvora energije, odnosno na dekarbonizaciji energetskog sektora - naveo je profesor Ivezić.

Objasnio je da brzo odricanje od proizvodnje struje iz uglja nije realno, kao i da će do 2040. godine taj energent sasvim sigurno biti u energetskom miksu.

- Ideja je da se ugalj potiskuje iz proizvodnje u meri u kojoj se uključuju obnovljivi izvori energije, tako da praktično snabdevanje električnom energijom ni u jednom trenutku ne bude dovedeno u pitanje - naveo je Ivezić.

Istakao je da postoje scenariji po kojima se 2050. godine izlazi iz proizvodnje struje iz uglja, ali da će to mnogo zavisiti i od drugih okolnosti, poput tehnološkog razvoja i izgradnje kapaciteta, poput reverzibilnih hidroelektrana, koji bi omogućili prihvatanje značajnih količina obnovljivih izvora energije.

Profesor Ivezić je istakao da je u Srbiji i dalje na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, ali da se čini da je politička volja takva da će na neki način uskoro biti ukinut.

- Nuklearna energija i nuklearne elektrane se na neki način idealno uklapaju u tu viziju dekarbonizovanih energetskih sistema. Mi smo u nacrtu strategije vrlo detaljno analizirali preporuke Međunarodne agencije za nuklearnu energiju i u skladu sa njima dali jedan predlog kako bi razvoj nuklearne energije i tehnologije u Republici Srbiji mogao da teče u narednim decenijama, pa tako da negde nakon 2040. godine možda na mreži imamo nuklearnu elektranu - rekao je profesor Ivezić.

Govoreći o sistemima daljinskog grejanja, Ivezić je naglasio da strategija nakon 2040. godine predviđa da se ni mazut ni ugalj ne koriste za potrebe daljinskog grejanja, a da je strategijom predviđeno da se omogući i daljinsko hlađenje, odnosno transformacija u sisteme daljinske energije.