Stupa na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine zvanično 1. jula stupa na snagu, a njime je obuhvaćeno više od 20.000 proizvoda. Ovaj sporazum omogućiće srpskim proizvođačima izvoz na tržište od 1,4 milijarde stanovnika, što bi, prema prognozama ekonomista, trebalo bi da poveća izvoz u ovu zemlju, a ovdašnja preduzeća uključi u kineske globalne lance snabdevanja.

Sporazum, kojim je obuhvaćeno 10.412 srpskih proizvoda (tarifnih pozicija) i 8.930 kineskih, potpisali su u oktobri 2023. u Pekingu ministri trgovine Srbije i Kine Tomislav Momirović i Vang Ventao. Predviđeno je da će, prvog dana stupanja Sporazuma na snagu, 60% robe biti oslobođeno carina, u narednih pet do 10 godina još 30% robe, dok će najosetljiviji proizvodi, pre svega poljoprivredni, biti i dalje zaštićeni.

Roba koja će biti oslobođena carina za pet godina do tada će godišnje imati umanjenu carinu za po 20%, dok će roba koja će biti bez carina za 10 godina, do tada godišnje imati smanjenje carina od po 10%.

Od 1. jula bez carine iz Srbije u Kinu pored ostalog moćiće da se izveze sveže voće i povrće, farmaceutski proizvodi, proizvodi hemijske i mašinske industrije.

Kompanije koje koriste pogodnosti predviđene Sporazumom moraju da dokažu da je 50% vrednosti svakog proizvoda koji se izvozi nastalo u matičnoj državi.

Tomislav Momirović ocenio je nedavno da je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom možda najveća šansa za srpska preduzeća u poslednjih 25 godina i pozvao domaće privrednike da istraže mogućnosti sporazuma i da iskoriste sve pogodnosti koje pruža za povećanje konkurentnosti, širenje poslovanja i povećanje izvoza.

U Privrednoj komori Srbije smatraju da je početak primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom najvažnija ekonomska vest za privredu Srbije u ovoj godini i veliki iskorak u ekonomskim odnosima Srbije i Kine koji imaju dinamičan rast u proteklih 10 godina.

U Srbiji se očekuje i da Sporazum pomogne uravnoteženje robne razmene, odnosno smanjenju postojećeg spoljnotrgovinskog deficita i povećanju pokrivenosti izvoza uvozom, a očekuje se istovremeno proširenje investicionih i proizvodnih kapaciteta u Srbiji i jačanje sveukupne privredne delatnosti, kao i promena percepcije Srbije kao mesta za investiranje.

Kina se nalazi među najznačajnijim ekonomskim partnerima Srbije i najvećim investitorima u srpsku privredu, koja je od 2014. do 2023. godine iznosila više od 5,5 mlrd EUR, što je u tom periodu činilo 17,5% svih investicija.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine u 2023. je bila 6,09 mlrd USD, od čega je 1,2 mlrd činio izvoz iz Srbije.

Prema podacima Privredne komore Srbije, na listi pet glavnih izvoznih proizvoda iz Srbije u Kinu bili su rude bakra i koncentrati, katode, obrađeno drvo bukve, potom smrznuto goveđe meso i motori.

Istovremeno, prvi na listi kineskih proizvoda po vrednosti uvoza u Srbiju bili su kotlovi, pametni telefoni, portabl mašine, uređaji za klimatizaciju i obojeni lim.

U Srbiji posluje 1.560 privrednih društava sa većinskim kineskim kapitalom i u njima je angažovano oko 20.600 radnika, a gotovo trećina stranih investicija u Srbiji prošle godine stigla je iz Kine.

Pored Srbije ovakav Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom u Evropi imaju samo Švajcarska i Gruzija.