Ostavila posao u tužilaštvu i napravila biznis - Pravnica iz Kikinde jedina žena u Srbiji i regionu veze ultrazvuk beba

Kada je 2009. godine upisivala Pravni fakultet u Novom Sadu, Kikinđanka Branislava Jankov (34) nije ni sanjala da će desetak godina kasnije svoju aktovku i posao u tužilaštvu da "spakuje u fioku" i pokrene sopstveni posao koji je dijametralno suprotan od prava, papirologije, istraživanja slučajeva i rešavanja kriminalnih dela. Posao koji je, zapravo, umetnost, i to veoma nesvakidašnja. Branislava je, naime, jedina vezilja u Srbiji i regionu koja veze ultrazvuk bebe. Da, dobro ste pročitali - Branislava od ultrazvučnog snimka bebe u stomaku pravi ručni vezeni ultrazvuk bebe i na taj način pravi, ili kako bi ona rekla - veze prvu u nizu uspomena koji roditelji rado čuvaju za svoju decu.

- Zbog poremećaja krvi, odmah je prebačen u Institut za neonatologiju i nekoliko dana se borio za život. Jedino što sam ja u tom trenutku kod sebe imala od njega bila su tri ultrazvučna snimka iz perioda dok je još bio u stomaku. Kada je sve, hvala Bogu, dobro prošlo - Aleksa je sad zdrav četvorogodišnji dečak - ja sam odlučila da taj snimak nekako trajno sačuvam. I onda sam pretraživala po internetu razne ideje i naišla sam na rad jedne žene iz Nemačke koja je upravo to radila - pretvarala ultrazvučne snimke bebe u vezenu, trajnu sentimentalnu porodičnu uspomenu - navodi Branislava.

Da bi ovu ideju sprovela u delo, Branislava se potom bacila na novu materiju - daleko od paragrafa i slova zakona - u Fotošop, ali i stari ručni rad kojem ju je, pre desetak godina, podučavala njena, sada pokojna baka Srbinka.

- Ona me je učila osnovama veza, a ja sam sada samo izabrala da radim u crno-beloj tehnici, koja je i za izradu ovakvih ultrazvuk vezova i pogodnija, s tim što ja radim sa koncem koji sama pletem, za razliku od uobičajene prakse. Pre svega toga, najpre u Fotošopu obradim snimak ultrazvuka koji dobijem, izvučem kontrast i odredim veličinu rada, a onda gledajući tu fotografiju, na platnu skiciram budući rad. I tek posle toga počinjem da vezem - dodaje naša sagovornica.

Za jedan vezeni ultrazvuk potrebna su joj, u proseku, tri do četiri dana "punog radnog vremena".

- Već posle šest sati konstantnog veza umore se i oči i telo, a pogotovo kada je snimak ultrazvuka zahtevan, sa mnogo detalja. A jedan od onih koji će mi dugo ostati u sećanju je vez ultrazvuka koji sam radila za jednu devojčicu Magdalenu, koja je rođena slepa. Ja sam njoj i njenoj majci želela da izradim i poklonim vez koji će Magdaleni pomoći da shvati sliku bebe u stomaku, a na tom vezu sam na Brajevoj azbuci izvezla njen nadimak Megi. Posle sam izvezla i ultrazvuk njenog brata - kaže Branislava.

I tako su vezovi ultrazvuka beba počeli prvo da stižu u domove Branislavinih prijatelja i poznanika, ali kada je po završetku porodiljskog trebalo da se vrati u tužilaštvo, gde ju je posle odrađenog pripravničkog čekao državni posao, Branislava je shvatila da bi tada, usred korone, njeno odlaženje na posao i kontakt sa silnim strankama, uzimanje izjava od osumnjičenih, počinilaca za razne krađe, nasilja u porodici, saobraćajne nezgode i slično, moglo da zdravstveno ugrozi njenog, tek rođenog sina. Iako zdravstveno stabilan, on je tada još bio slabijeg zdravlja i Branislava je jednostavno odlučila da nešto promeni. I jedino što je u tom trenutku mogla da uradi je da od svog, do tada, hobija i ljubavi ka ručnom radu napravi biznis.

- Aleksa je rođen u septembru 2019. godine, a ja sam usred korone, leta 2020. godine trebala da se vratim na posao. Jednostavno nisam mogla da dozvolim da ne budem uz njega, a opet ni da stalno odsustvujem sa posla zbog čestih dečjih bolesti. I onda sam prelomila i u junu 2020. godine otvorila prvo profil Vezionarka na društvenim mrežama - dodaje Branislava.

Dve godine nakon toga, kako su narudžbine krenule da se povećavaju, Branislava je otvorila i firmu, a u međuvremenu je, krajem prošle godine, pribavila i sertifikat o tome da su njeni proizvodi delo starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti, koje izdaje Ministarstvo privrede.

Iako se ni na koji način nije školovala za posao kojim se danas bavi, ako izuzmemo neke prve korake u vezu koje je učila od pokojne bake, Branislava je nekako ceo život imala potrebu da nešto radi rukama.

- Recimo, prijateljicama sam poklone pravila svojim rukama, pa onda dok sam studirala pravo, ja sam se bavila dekupažom i jednostavno sam ceo život imala osećaj da mi je to talenat - dodaje ona.

Do sada je, za poslednje 3, 4 godine, uradila više od 250 radova, a od toga su najčešće bili vezovi ultrazvuka. S obzirom na vreme koje utroši u izradu jednog rada, a onda i cenu za takav ručni rad, najčešći poručioci su, kako ona kaže, naši ljudi iz bivše Jugoslavije koji sada žive negde u inostranstvu. Tamo su platežne mogućnosti bolje, a više se i poštuje ručni rad i vreme koje je za njega utrošeno.

Prateći ono što joj kupci traže, Branislava je u međuvremenu proširila svoju delatnost. Sa veza ultrazvuka beba, prešla je i na vez koji "preslikava" konture porodičnih fotografija. I sve to u crno-beloj boji, osim fotoveza živih boja kojim ukrašava crno-bele fotografije. A uskoro će se, kako najavljuje za eKapiju, među njenim proizvodima naći i odevni predmeti sa njenim vezom.

- S obzirom na to da su vezovi ultrazvuka i kontura sentimentalni, ali ipak dekorativni predmeti, poželela sam da napravim nešto što ima i upotrebnu vrednost. I uskoro će izaći moja prva kolekcija belih košulja sa izvezenim motivacionim porukama - najavljuje Branislava.

"Blistam" i Cvetam" su samo neke od poruka koje će dame moći da ponesu na odevnim predmetima iz Vezionarke.

Branislava, pored toga što želi da obogati svoju ponudu proizvoda, istovremeno želi i da spasi od zaborava ovaj ručni rad tako što drži i onlajn-kurs za vezenje "Cvetaj". Otkako je oglasila svoju nameru da to učini, za samo desetak dana, javilo joj se desetak zainteresovanih.

Takođe, naša sagovornica pokušava da promoviše ovaj ručni rad i među najmlađima, odnosno među decom uzrasta iznad pet godina. Tako je napravila kreativne novogodišnje i osmomartovske setove za decu, koji su sadržavali čestitke od debelog kartona sa crtežima u skladu sa temom - Nova godina ili Osmi mart, kao i nekoliko konaca i tupu iglu koja je bezbedna za dečje korišćenje. Ovo je zasad naišlo na pozitivan odjek u nekim vrtićima, a Branislava smatra da je to dobar put da se sačuva stari zanat i promovišu dobre vrednosti.

Ovaj put, kako navodi Branislava, i te kako nije lak. Sa dvoje male dece - sada je tu i dvogodišnja Emilija - i svim obavezama koje ima jedna majka i žena, Branislava bi, kada bi je neko pitao, ovim putem i ponovo išla.

- Nekada je zaista teško. Recimo, u periodu kad sam se drugi put porodila, vezom sam mogla da se bavim samo kada je suprug tu, a on je tada radio kao vođa smene granične policije. I kad dođe sa posla, on preuzme brigu o deci, a ja onda počnem da radim vez. Evo i sada, recimo, on će nekoliko meseci biti odsutan zbog obuke iz forenzike, a ja se onda svojim vezom bavim samo dok su deca u vrtiću - priznaje Branislava.

I opet joj nije žao, kaže, jer radi ono što voli i ono za šta je, očito, stvorena. A takav savet ima i za one koji ovo čitaju.

- Ljudi jednostavno treba da prate sebe, da osluškuju šta je to za šta su oni stvoreni. Ja sam, recimo, kao mala sebe zamišljala kao ženu sa aktovkom, a u stvari sam postala nešto potpuno drugo. Mada, i dalje imam aktovku - samo kao preduzetnica, ali ne pravnica - šaljivo završava Branislava.