Strani investitori iz EU najveći izvoznici iz Srbije u Rusiju

Srpski proizvodi i dalje imaju sigurne kupce u Rusiji. Izvoz domaće robe je u prvih devet meseci prošle godine veći za 13% u odnosu na isti period 2022. i približio se cifri od milijardu dolara (924,5 mil USD), što je za gotovo 100 miliona više.

Srpski privrednici imaće početkom ove godine još jednu šansu da ugovore nove poslove i da povećaju prodaju na tržištu Ruske Federacije. Za učešće na sajmu "Prodekspo" u Moskvi 2024. godine prijavilo se 15 kompanija, proizvođača u oblasti mlečnih proizvoda, smrznutog i prerađenog voća i povrća, pečuraka, a među njima su i konditori, proizvođači sveže ceđenih sokova i testenine.

Na listi top 10 zemalja u trgovinskoj razmeni sa Srbijom, Rusija zauzima četvrto mesto, a ispred nje su samo Nemačka, Kina i Italija.

Robnu razmenu dve zemlje karakterišu međusobna bescarinska trgovina na bazi Sporazuma o slobodnoj trgovini za oko 99% roba, izvoz proizvoda višeg stepena prerade i dodate vrednosti i uvoz prvenstveno energenata i đubriva, kao i dinamičan rast srpskog izvoza i broja kompanija koje obavljaju izvoznu delatnost. Nije zanemarljiv ni investicioni potencijal Srbije i ulaganje međunarodnih kompanija zbog bescarinskog plasmana proizvoda na tržište Ruske Federacije.

Direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u Ruskoj Federaciji Dejan Delić kaže da je, posmatrajući samo prvih deset vodećih srpskih izvoznika u Rusku Federaciju - devet kompanija, koje su direktne investicije Evropske unije u našoj zemlji.

- Bilateralnu trgovinsku razmenu Srbije i Ruske Federacije tokom poslednje dekade, karakterišu dinamične izmene uslova spoljnotrgovinske delatnosti i ograničenja poslovanja, restriktivne trgovinske mere, oscilacija rezultata trgovinske razmene, aktivno prilagođavanje poslovne zajednice - i nesmanjeno interesovanje izvoznika - kaže Dejan Delić.

Ukupna makroekonomska nestabilnost, otežan devizni transfer sa Ruskom Federacijom, duplirani logistički, transportni i špediterski troškovi, inflacija i oscilacija kursa poprilično su otežali trgovinu domaćim privrednicima, ali izvoz većine proizvoda u Rusiju i dalje raste.

Sankcije Evropske unije i uvedena trgovinska ograničenja najviše su uticali na pad izvoza spoljnih pneumatskih guma, ambalažne hartije i kartona, poliestera, centrifugalnih i cirkulacionih pumpi za grejne sisteme, numeričkih mašina za brušenje, hidrauličnih agregata, radio prijemnika, akumulatora, mašina i vratila. U 2022. godini postignut je rekordan rezultat u bilateralnoj saradnji od 4,3 mlrd USD i rast od 52,7% u odnosu na isti period 2021. Ostvaren je rekordan izvoz u visini od 1,2 mlrd USD uz rast od 19,9%.

Među najtraženijim srpskim proizvodima na ruskom tržištu i dalje su jabuke, iako beleže pad od 23% u odnosu na 2021. godinu. Značajan udeo u izvozu imaju i hula-hop čarape, preparati za pranje i čišćenje, kućnu hemija, lekovi za maloprodaju, kao i prehrana za životinje koja beleži rast izvoza od 38%. Izvoz bele tehnike, frižidera, zamrzivača, i bojlera utrostručen je u odnosu na 2021. godinu. Rusi iz Srbije kupuju i drveni nameštaj za opremanje objekata, mlečne proizvode, mladi sir i mlečne namaze, ali i donji veš, radnu i zaštitnu obuću i odeću.

- Izvoz usluga u Rusku Federaciju u 2022. godini Srbija je realizovala u nivou od 582,7 mil EUR, što predstavlja rast veći od 2,3 puta (234%) u odnosu na posmatrani period prethodne godine. Posmatrajući ukupan izvoz usluga od 11,9 mlrd EUR, plasman u Rusku Federaciju čini 5,25% izvoza usluga u svet. Kompanije koje su prošle godine izvozile robu u Rusku Federaciju zapošljavale su 152.564 radnika - kaže direktor Predstavništva PKS u Rusiji.

Prema podacima PKS, broj izvoznika se tokom prošle godine gotovo udvostručio. Tokom 2012. godine je 57 firmi izvozilo proizvode i usluge u Rusiju, dok je prošle godine bilo čak 122 takvih firmi. Porastao je i broj uvoznika - sa 32 u 2021. godini na 50 u 2022. Kompanije koje su izvozile robu u Rusku Federaciju, u 2022. godini, zapošljavale su 152.564 radnika u Srbiji.

Uvoz proizvoda iz Rusije u prvih devet meseci beleži pad, a ustvari se vratio na period iz 2021. godine, jer je prošle godine zabeležen rast od čak 70%, kada je vrednost uvoza bila 3,84 mlrd USD. Najviše smo uvozili naftu i prirodni gas, ureu i đubriva, duvan i sirovine.