Različit pristup - Ekonomska politika RS defanzivna, FBiH ofanzivna

Iako se radi o jedinstvenom ekonomskom prostoru, Republika Srpska i Federacija BiH na buduće ekonomske izazove odgovoriće na dva potpuno različita načina.

Republika Srpska restriktivnom politikom, zamrzavanjem plata, smanjenjem potrošnje i javnih investicija, a Federacija BiH povećanjem minimalne plate, smanjenjem poreza i doprinosa i većim javnim investicijama.

Zanimljivo je i da su u prethodnom vremenu Federacija BiH i Republika Srpska potpuno različito odgovarale na krizu izazvanu inflacijom i cijenama energenata. U tom periodu, odnosno do unazad tri godine Vlada Republike Srpske dijelila je novac nezaposlenima, penzionerima i povećavala plate, dok Federacija BiH to nije radila i uglavnom je štedjela novac. Koji koncept je bolji na potencijalno moguću krizu, koja se polako prelijeva iz Evropske unije i u Bosnu i Hercegovinu, teško je reći, a i pojedini ekonomisti imaju potpuno različita mišljenja.

Recimo, Milenko Krajišnik, predsjednik Fiskalnog savjeta Republike Srpske i dekan Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, kaže da su mjere Republike Srpske bolje i da ne zna odakle Federacija BiH misli finansirati tu politiku povećanja plata, a istovremeno smanjenjem poreza i doprinosa smanjuje prihodovnu stranu budžeta, dok s druge strane Igor Gavran, ekonomski analitičar, kaže da su mjere Vlade FBiH bolje jer fiskalna stabilnost budžeta na koju ide Republika Srpska smanjuje potrošnju, a samim tim i ekonomiju.

- Ne znam na osnovu čega Federacija BiH predviđa takav scenario i iz kojih izvora to planira finansirati. Mislim da je koncept Republike Srpske na potencijalno moguću krizu oprezniji i bolji nego što radi Federacija povećavajući fond plata. Ako smanjite poreze, privredi smanjujete prihodovnu stranu budžeta i idete u deficit koji se nema čime pokriti osim kreditima, što u ovim uslovima nije pametno i sa profesionalne tačke gledišta ne bih podržao takvu politiku - rekao je Krajišnik za Nezavisne novine, ističući da ne zna čime Vlada Federacije BiH obrazlaže takvu svoju politiku te da mu je zbog toga teško govoriti o svemu.

Što se tiče ekonomskih izazova u nekom srednjoročnom periodu, Bosna i Hercegovina suočiće se vrlo vjerovatno sa padom privredne aktivnosti zbog smanjenja izvoza i pada ekonomija u evrozoni.

Uz to, još uvijek nije poznato u kojem smjeru će se kretati inflacija i kakva će situacija na zimu biti sa energentima, ali svi se slažu u jednom, da ekonomska budućnost, posebno Evropske unije, nije najsjajnija.

- I ono što najavljuje Vlada FBiH i Vlada Republike Srpske je u kontradikciji. Republika Srpska najavljuje restriktivnu politiku, za koju svakako postoji niz razloga, velikih dugova, sankcija itd. i ta politika djeluje kao jedina moguća. Međutim, istovremeno imamo i najave za nove enermne rashode kao što su oni, ako se povuku predstavnici Republike Srpske iz BiH, da im se plaća iz budžeta, i to je besmisleno jer onda se mora ići na nova zaduženja. Ima i najava iz Republike Srpske o povećanju plata, a govori se o štednji. U Federaciji BiH još uvijek je sve u najavama, i minimalna plata od 1.000 KM, i smanjenje poreza i doprinosa, i mi to još uvijek nismo vidjeli - rekao je Gavran za Nezavisne novine.

Ipak, on kaže da Federacija BiH ima mnogo više prostora od Republike Srpske za ekspanzivnu ekonomsku politiku i da je u ovim vremenima ta politika sigurno bolja.

- Vidimo smanjenje izvoza, slabljenje narudžbi iz inostranstva i ako nemamo stranih investicija i svojih ulaganja, jedini način je podržati i pojačati domaću ekonomiju. Fiskalna stabilnost dovodi do smanjenja potrošnje i pada ekonomije - istakao je Gavran.