Kako je Evropa preokrenula igru i spustila cijene gasa sa 300 na 35 EUR po megavat-satu

Prije samo godinu dana većina evropskih političara bila je u panici gledajući kako veleprodajne cijene gasa doslovno obaraju istorijske rekorde.

Brojke su govorile više od riječi: avgust 2022. počeo je sa TTF-om (Title Transfer Facility), vodećim evropskim čvorištem, koje je trgovalo gasom po cijeni od 145 EUR po MWh, što je bilo na alarmantnom nivou. Dvije nedelje kasnije, TTF je po prvi put ikada probio barijeru od 200 EUR po MWh. Do 26. avgusta, svima se "zavrtelo u glavi": cijena gasa dostigla je 300 EUR po MWh.

Najednom, građani Evrope, naviknuti na decenije prosperiteta, morali su da racionalizuju i navikavaju se na povremene nestanke radi uštede.

- Cijene gasa oborile su novi rekord. Koliko visoko mogu da idu? - bio je čak jedan i od naslova na Euronews.com.

Naslov je opisao atmosferu neizvjesnosti i anksioznosti, koja je bila simbol najgoreg perioda krize, ali i, do tada, neobičnu pojavu koju je pokrenula pandemija kovida 19 i odluka Vladimira Putina da pokrene invaziju na Ukrajine.

Tada niko nije mogao uvjerljivo da odgovori na pitanje koliko će još ići cijena gasa. Ali danas, godinu dana kasnije, možemo: nakon dostizanja gornje granice od 300 EUR po MWh, evropske cijene gasa su počele stabilno da opadaju i to na dvocifren broj.

Prošlog petka, TTF je zatvorio trgovanje na skoro 35 EUR po MWh što je niže za 88% u odnosu na rekord iz avgusta 2022. Stoga je atmosfera sve više počela da liči na tradicionalne obrasce, prije pandemije, kada su cijene, u izobilju gasa koji je dolazio iz Rusije i jeftinih isporuka, pouzdano kretale između 15 i 25 EUR po megavat-satu.

Upravo ovaj drastični preokret biće zapamćen kao jedan od najvećih evropskih podviga otkako je Kremlj naredio svojim trupama da napadnu ukrajinsku teritoriju i nepovratno transformisao davno uspostavljenu strukturu globalnih energetskih tržišta.

Iako su kreatori politike u Briselu požurili da sebi čestitaju na geoekonomskoj pobjedi, ključ uspjeha leži u zamršenoj kombinaciji faktora, uključujući blažu zimu od uobičajene koja je smanjila potražnju za grijanjem.

Glavni među tim faktorima jeste i izuzetan napor koji su evropska domaćinstva, a posebno evropska industrija, preduzeli da smanje upotrebu gasa u očajničkom pokušaju da umanje i svoje naglo rastuće račune. Toplotne pumpe, krovna solarna energija, toplotna izolacija i rolke postali su najpopularniji proizvodi doslovno preko noći.

Iako je EU uvela drastične mjere za uštedu energije, potrošači su prkosili očekivanjima i smanjili svoju potrošnju znantno iznad željenog cilja: potrošnja gasa u bloku pala je za 19,3% između avgusta i januara, lako premašivši cilj od 15% koji su zemlje članice postavile prošle godine - na dobrovoljnoj bazi. Politika štednje se pokazala toliko efikasnom da je potom produžena do marta 2024. godine.

Za Međunarodnu agenciju za energiju, promjene u ponašanju potrošača bile su toliko iznenađujuće da bi mogle najaviti novu eru u načinu na koji se energija troši.

- Neki od ovih faktora se mogu smatrati cikličnim ili privremenim - kao što je cijena goriva ili vremenski uticaji - navodi agencija u izvještaju objavljenom ranije ove godine.

- Drugi, kao što su dodaci obnovljenih kapaciteta, poboljšanja efikasnosti i prodaja toplotnih pumpi su strukturalni - postavljaju osnovu za trajno smanjenje potražnje za gasom. Postoje i manje poželjne strukturne promjene, kao što su trajno zatvaranje fabrika ili preduzeća - dodaje se u izvještaju.

Upravo zato je prošlogodišnje iskustvo doprinjelo tome da se EU više ne plaži zime 2023/24.

Rezervoari tečnog prirodnog gasa (LNG), višestruki ugovori sa neruskim dobavljačima, nova šema zajedničkih kupovina i kontinuirana ušteda energije održavaju zalihe gasa po pristupačnim cijenama - ili bar onoliko pristupačnim koliko mogu biti u ratnim uslovima. Podzemna skladišta gasa trenutno su popunjena sa više od 92% kapaciteta, što je obećavajuće s obzirom na to da je kolektivna obaveza bloka da do 1. novembra dostigne 90%.

Ali volatilnost nije zauvijek nestala - jednostavno je postala lakša za upravljanje, kaže Simone Taljapjetra, viši saradnik u Brugelu, ekonomskom trustu mozgova.

- Čak iako su cijene sada mnogo niže nego prošle godine, one ostaju nestalne. I šta god da se desi na strani ponude ili potražnje, može uticati i dovesti do prilično snažne fluktuacije cijena na dnevnoj ili nedeljnoj bazi. Ovo je dio nove normale evropskog tržišta gasa - kaže Taljapjetra u razgovoru za Euronews.

- Volatinost je uvijek reda pet, 10 ili 20% fluktuacije. Nije ništa tako dramatično kao što smo viđali prošle godine - navodi on.

Dok okrećemo stranicu i ostavljamo "gasnu histeriju" iza sebe, dodaje ekspert, vlade bi trebalo postepeno da ukidaju ogromne subvencije koje su davale tokom krize i umjesto toga da se fokusiraju na ciljanu podršku najugroženijim sektorima stanovništva. Ovu preporuku je iznijela i Evropska komisija, koja brine da bi stalne "injekcije" državnog novca mogle narušiti tržište i umanjiti motivaciju za uštedu energije.

- Naravno, svi moraju da preduzmu neku akciju. Nismo usred krize, ali je i dalje važno da oprezno koristimo gas u zimi koja dolazi - zaključuje Taljapjetra.