Broj električnih vozila porašće pet puta na globalnom nivou do 2025.

Prema analizi konsultantske kuće BloombergNEF, broj električnih vozila globalno povećaće se čak pet puta do 2025. Razvoj elektromobilnosti predvode dvotočkaši, trotočkaši i autobusi, ali kombiji i kamioni ozbiljno kaskaju.

Prodaja električnih automobila se tokom prošle godine i više nego udvostručila postavivši novi rekord – prodato je 6,6 miliona modela na potpuno električni ili hibridni pogon. Prema procjenama Međunarodne agencije za energetiku (IEA), sada se na nedeljnom nivou proda više električnih automobila nego u toku čitave 2012. godine, u narednim godinama to će se još ubrzati, piše sajt Klima 101.

Iako napredak na prvu loptu zvuči fascinantno, pred drumskim saobraćajem je dug put ka planiranom dostizanju neto-nultih emisija do sredine vijeka, a iz vida ne možemo izgubiti ni da, osim automobila, i druga prevozna sredstva treba da pređu na električnu energiju ili zelenije energente od nafte.

Konsultantska kuća specijalizovana za energetsku tranziciju, BloombergNEF, u svojoj publikaciji "Izgledi za električna vozila" predviđa da je potpuna dekarbonizacija kopnenog transporta moguća u predviđenom roku i naglašava da se očekuje da će se broj električnih vozila povećati čak pet puta do 2025.

Ipak, neke kategorije kao što su kombiji i kamioni treba dodatno pogurati, dok su za neke druge poput dvotočkaša, trotočkaša i autobusa neto-nulte emisije dosta izvjesnije čak i iz aktuelne perspektive.

Svijet se zbog sagorijevanja fosilnih goriva zagrijao za 1,2 °C u odnosu na preindustrijsko razdoblje. Negativne posljedice klimatske krize već sada se osjete – učestaliji, intenzivniji i dugotrajniji toplotni talasi, topljenje lednika, odumiranje korala, migracije, suše. Kako bi se izbjegla još gora situacija, Pariskim sporazumom teži se ograničenju porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C.

Kako bi se transport dekarbonizovao do 2050. godine, emisije ovog sektora treba da se smanje za još otprilike 20% u narednoj deceniji, kako je to procijenila Međunarodna agencija (IEA). Ovo je još izazovniji poduhvat kada uzmemo u obzir projektovani porast ličnog i teretnog prevoza za preko dva puta.

Da bi prelazak voznog parka sa dizela i benzina na struju zaista bio efikasan u borbi protiv klimatskih promjena, potrebno je da bude praćen dekarbonizacijom elektromreže, ali i većom upotrebom niskougljeničnih goriva.

Predstojeća revolucija saobraćaja zahtijevaće najprije unapređenje i pojeftinjenje tehnologije. Takođe je neophodno povećanje broja elektropunjača, pa ćemo pored puteva umjesto pumpi sve više nailaziti na ogromne stanice za punjenje električnih vozila od nekoliko megavata kao što je ona koja je nedavno otvorena u Oksfordu.

Razvoj elektromobilnosti na kopnu predvode Kina i Evropa – električna energija već odmjenjuje 1,5 miliona barela nafte dnevno. BloombergNEF je proračunao da će se do 2025. to povećati na 2,5 miliona barela nafte dnevno.

Čak i ako vlasti ne donose nove podsticajne regulative već proboj električnih automobila na putevima bude prepušten isključivo silama tehnologije, ekonomije i tržišta (scenario ekonomske tranzicije prema BloombergNEF-u), njihov broj će se u naredne tri godine uvećati na 77 miliona, a do kraja decenije na 229 miliona. Zaključno sa krajem 2021. bilo ih je oko 16 miliona, te je očekivano povećanje zaista pohvalno.

U scenariju ekonomske tranzicije se do 2035. očekuje 468 miliona automobila na električni pogon. Međutim, kako bi neto-nulte emisije u saobraćaju bile ostvarene (scenario neto-nultih emisija prema BloombergNEF-u) potrebno je da njihov broj bude 612 miliona. Jaz između mogućnosti i potreba treba da se ispuni podsticanjem elektromobilnosti u zemljama u razvoju – preporučuje se da bogate nacije podrže tranziciju na tim tržištima te da tako spriječe da se dekarbonizacija transportnog sektora uspori.

Nalazi BloombergNEF-a otkrivaju da će potražnja nafte u drumskom saobraćaju vrhunac dostići do 2027. godine. Naftu će polako potiskivati struja – ako se elektrifikuje skoro čitav vozni park, projektuje se globalni porast potražnje za električnom energijom od 27% do 2050.

Prodaja vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorijevanjem već je zabilježila svoj maksimum 2017. nakon čega je krenula da pada. Kako se navodi, posljednje "prljavo" vozilo iz bilo koje kategorije, od dvotočkaša do kamiona, treba da bude prodato najkasnije 2038. u skladu sa težnjama svijeta o dekarbonizaciji. To je mnogo izvodljivije kada je riječ o dvotočkašima i trotočkašima, kao i autobusima, koji su veoma blizu da pogode usputne mete na tom cilju.

Svjetskim putevima se već sada vozi neverovatnih 275 miliona dvotočkaša i trotočkaša na električni pogon, kao i 685 hiljada autobusa.

Izveštaj takođe naglašava značaj smanjenja zavisnosti ljudi od automobila – kao njihove alternative treba promovisati javni prevoz, vožnju bicikla, pješačenje i slično kada god je to moguće. U slučaju da se kolima putuje samo 10% manje, do 2050. godine broj ovih vozila na putevima smanjio bi se za 200 miliona, a posljedično bi bilo i znatno manje ugljen-dioksida u atmosferi.