Kozarstvo postalo unosan biznis - Mala ulaganja, a solidna zarada

Da je gajenje koza rentabilno tvrdi i prof. dr Nikola Bajić, direktor Centra za organsku proizvodnju. Iza Bajića je pola vijeka stručnog bavljenja poljoprivredom, profesorski rad na fakultetima, godine iskustva s organskom biljnom i stočarskom proizvodnjom u selima užičkog kraja. A kozarstvo je, kaže on, jedno od stočarskih zanimanja koje je najviše ljudi privuklo u ovim brdima.

– I to ono čisto, organsko, u livadama nezagađenim hemijom. Cijelo Fruškogorje obiluje površinama pod pašnjacima na koje nikad nije bacano vještačko đubrivo i pogodno je za organsku proizvodnju. Svako seosko domaćinstvo ima kakav objekat koji se bez mnogo ulaganja može preurediti za gajenje koza. To su neki učinili, a gaje uglavnom alpino rasu, jer je najotpornija i najproduktivnija. Nerijetko se i ljudi s fakultetskom diplomom prihvataju gajenja i muže koza – navodi profesor Bajić, dodajući da im centar kojim on direktoruje pomaže u sertifikovanju organske proizvodnje i savjetima, ponekad i u pronalaženju tržišta za proizvode ili kod nabavke koza.

Na pitanje koliko od ovog posla može da se zaradi, Bajić najpre odgovara da se organsko kozje mleko i proizvodi bez problema prodaju. Litar kozjeg mleka je između 100 i 140 dinara, kozji sir od 700 pa preko 1.000 dinara (ako je sa lekovitim biljem), surutka od 50 dinara pa naviše.

– Proizvodnja je rentabilna. Mala ulaganja, a solidna zarada. Uz povoljne uslove gajenja, dobra koza može dati i 1.000 litara mlijeka za jednu laktaciju (traje bezmalo devet mjeseci). Ako je cijena mleka 100 dinara po litru, a može i više, eto prvog miliona samo sa 10 koza na gazdinstvu. Kozari kažu da samo jedan litar mleka može da izdržava kozu: ona pojede dnevno kilogram kukuruza, dva kila sena i popije pet litara vode. A daje tri litra mlijeka. Dakle, od 10 koza dobije se 30 litara mlijeka, pa kao čista dobit ostane 20 litara na dan.

Po Bajiću, u periodu kad se koze ne muzu, što je bezmalo 100 dana u godini, proda se koje jare, jer koza daje minimum dva godišnje. A od 10 koza bude i do pet tona stajskog đubriva.

– Druga mogućnost je prerada mlijeka u kozji sir, što je takođe isplativo. Od 20 litara mlijeka za preradu dobije se tri kilograma sira i 15 litara surutke. – objašnjava profesor.

U neka davna vremena, s početka pedesetih, koze su državnom odlukom bile zabranjene, kao štetočine koje brste mlado voće. Naša domaća balkanska koza tada je proganjana, proglašena nevoljom. Zato se, kažu kozari, domaća rasa vremenom izgubila pa su ih u ovo doba kod nas zamijenile uvozne – alpska i sanska.

S tim što su sada, kažu proizvođači, selekcijom stvorene rase mirnije i pogodnije za ispašu, pri čemu im je lakše premještati torove, a moguće ih je gajiti i u štalama.

Nikola Bajić

kozarstvo

uzgoj koza

kozje mleko

organsko kozje mleko