RS i Srbija potpisale sporazum o saradnji u organskoj proizvodnji - Jedan od ciljeva nastup na tržištu trećih zemalja

U Beogradu je u petak, 29. oktobra, potpisan Sporazum o saradnji Srbije i Republike Srpske u oblasti organske proizvodnje i međusobnom priznavanju sertifikata za organske proizvode i trgovinu, koji će omogućiti povezivanje organskih proizvođača, pojednostaviti proceduru i olakšati plasman proizvoda iz Srpske na tržištu Srbije i obrnuto.

Sporazum su potpisali ministri poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović i Republike Srpske Boris Pašalić. Pašalić je istakao da Srpska ima velike potencijale za razvoj organske proizvodnje jer ima velike poljoprivredne površine koje nisu toliko opterećene pesticidima i korištenjem mineralnih đubriva.

- Imamo sve preduslove da razvijemo taj sektor koji je sve interesantniji ne samo tržištu u inostranstvu nego i domaćem tržištu - rekao je Pašalić.

Pašalić je dodao da je jedan od ciljeva resornih ministarstava nastup na tržištu trećih zemalja.

- I Srbija i Republika Srpska su relativno mali proizvođači kada gledamo globalno, a imamo dobre preduslove za proizvodnju organskih proizvoda. Sasvim sigurno da i ovo međusobno priznanje sertifikata može da podrazumijeva i zajedničko pojavljivanje na tržištima nekih trećih zemalja. To nam i jeste cilj, na taj način pomažemo proizvođače i u Srbiji i u Srpskoj - istakao je Pašalić.

On je napomenuo da je Srpska definisala svoj znak za organsku proizvodnju, ima Zakon o organskoj proizvodnji, te da je značajno povećala podsticaje po hektaru i grlu, što je uslovilo porast broja proivođača i veće obrađene površine. Ove godine je, dodao je, u Banjaluci je uspješno organizovan prvi sajam organske proizvodnje, a istakao je i veliku podršku koju Srpska ima od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije.

- Uspjeli smo da zajedno registrujemo jednu sertifikacionu kuću u Republici Srpskoj koja mnogo pomaže poljoprivrednim proizvođačima i ostvaruju se preduslovi da se taj sektor razvije. I narednih godina ćemo podsticaje povećavati i podržavati organsku proizvodnju i taj pomak se vidi u kratkom vremenu - rekao je on.

Pašalić je naveo da resorna ministarstva pokušavaju da nađu način da poljoprivredni instituti Republike Srpske i Srbije nađu zajednički kreacije, odnosno genotipove sjemena, što će omogućiti bolju saradnju i da ta sjemena nađu svoj udio i na tržištu BiH.

- Na žalost količina sjemena koja se plasira na prostoru Republike Srpske i BiH ova dva instituta je prilično niska. Pojavljuju se moćne multinacionalne kompanije i naprosto želimo da mjerama koje možemo da realizujemo pomognemo našim domaćim institutima da se nose sa tim velikim multinacionalnim kompanijama koje su nekako preuzele primat kada je u pitanju tržište i Republike Srpske i Srbije - rekao je on.

Nedimović je nakon potpisivanja ocijenio da je Republika Srpska, baš kao i zapadna i istočna Srbija, "Bogom dana" za organsku proizvodnju, samo je potrebno izvršiti sertifikaciju.

- To su proizvodi koji su zdravi samo treba da dobiju žig Republike Srpske, da prođe sertifikacionu kuću i da može da se kaže ovo je organski proizvod i da se dobije mnogo veća cena - naveo je Nedimović, te dodao da je potpisivanje sporazuma i sastanak sa Pašalićem nastavak dobre saradnje i podizanje na viši nivo.

On je naveo i da je ogromna zainteresovanost za organsku hranu na tržištu Skandinavije i zapadne Evrope te da je Srbija, kada je implementirala određene propise vezano za tu proizvodnju, povećala izvoz sedam puta.

- Sa ovim dokumentom i ovom saradnjom, nadam se da ćemo mi biti jedna dobra platforma da transferišemo ta znanja ka Republici Srpskoj i da Republika Srpska ima koristi od toga - rekao je Nedimović.

On je naveo da sporazum predviđa i da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije finansijski pomogne Hercegovačku kuću i Krajišku kuću u Beogradu, što je jedan od načina da se promoviše organske proizvode iz Srpske na prostoru Srbije. Smatra i da je veoma važno da poljoprivredni instituti Srbije i Srpske počnu saradnju kako bi implementirali nove sorte sjemena.

- Definitivno moramo da se uzdamo što bi rekli u se i u svoje kljuse, da imamo dovoljno semena i kukuruza i soje i pšenice da bi zadovoljili ovaj naš prostor na kome živimo - rekao je Nedimović.