CPU: Bez značajnijeg napretka u sektorima malih i srednjih preduzeća

Centar za politike i upravljanje (CPU) danas je u Sarajevu predstavio preliminarne rezultate analize provedbe javnih politika u sektorima razvoja malih i srednjih preduzeća, energetike te razvoja ljudskog kapitala u BiH za protekli četverogodišnji period.

"Preliminarni nalazi istraživanja ukazuju na to da u sva tri analizirana sektora nije ostvaren značajniji napredak", istakli su na pres-konferenciji član Izvršnog odbora CPU-a Haris Abaspahić i izvršna direktorica Centra Naida Kadribegović.

Bosna i Hercegovina sve više zaostaje za regionom kada se radi o razvoju malih i srednjih preduzeća (MSP). Primjera radi, BiH se nalazi na 160. mjestu od 180 rangiranih ekonomija u vezi s jednostavnošću pokretanja biznisa.

Porezna politika i administrativne procedure su među najizraženijim zaprekama za poslovanje MSP-a. U poređenju sa zemljama članicama OECD-a, u BiH jedno preduzeće na godišnjem nivou potroši više od duplo radnih sati na poreznu administraciju (422 sata u BiH naspram 194 sata u zemljama OECD-a).

"Energetski sektor u BiH ima izuzetan razvojni potencijal. Nedostatak sveobuhvatne državne energetske strategije, investicionih planova, te transparentnih procedura odabira investitora već duže predstavlja jednu od prepreka ulaganjima u energetski sektor", kazao je Abaspahić.

Bosna i Hercegovina, kako je dodao, značajno kasni u ispunjavanju obaveza preuzetih kroz potpisivanje međunarodnih ugovora i sporazuma (Sporazum o energetskoj zajednici, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i sl.).

Ipak, ostvaren je određeni napredak u donošenju zakona o električnoj energiji, te uspostavi novih institucija.

Međutim, uspostavljene institucije još ne funkcioniraju u punom kapacitetu zbog nedostatka političkog kompromisa, dok su investicije Elektroprenosa blokirane više od godinu dana.

"BiH u oblasti ljudskog kapitala ne bilježi veće pomake. Visoka javna potrošnja u oblasti obrazovanja je praćena slabim rezultatima obrazovnog procesa, a primjena usvojenih zakona spora", istakla je Kadribegović.

Prema OECD indeksu investicionih reformi za 2010., koji poredi zemlje jugoistočne Evrope, BiH ima najniži rang u oblasti razvoja ljudskog kapitala u regionu. Iako su provedene aktivnosti na razvoju strateških dokumenata, najlošija pozicija zemlje je izazvana lošim kvalitetom obrazovanja i velikom institucionalnom fragmentacijom sistema obrazovanja te odlivom kvalifikovanih radnika zbog ekonomske migracije.

U osnovnom i srednjem obrazovanju dolazi do opadanja broja učenika, dok se povećava broj nastavnika i trošak obrazovanja po učeniku. U visokom obrazovanju kasni se s provedbom Bolonjske deklaracije.

Tržište rada u BiH karakterišu visoke stope nezaposlenosti, niska stopa aktivnosti i neusklađenost ponude i potražnje za radnom snagom, te slaba mobilnost radne snage.

Ovo istraživanje CPU podržano je od National Endowment for Democracy (NED).