Sve više malih hidroelektrana u RS - Banjalučka firma Eko dozvola aktivna u osam projekata

Iza njih je oko 20 realizovanih projekata gradnje malih hidroelektrana, a već sada rade na novih osam, za koje očekuju da će biti gotovi u naredne dvije godine. Specijalizovani su za projektovanje malih hidroelektrana, kojih je, kako kažu u razgovoru za eKapiju, sve više u RS.

- Radeći na velikom broju projekata stekli smo iskustvo u svim fazama, od izbora lokacije, pripreme tehničke dokumentacije, ishođenja građevinskih dozvola, potrebne dokumentacije kod regulatora... Sve projekte koje radimo odnose se na BiH - kaže direktor banjalučke firme Eko dozvola, Ljubinko Kostić, koja se ove godine prvi put predstavila na sajmu RENEXPO u Sarajevu.

Rade na projektovanju malih hidroelektrana snage do 10 MW, one čiju gradnju podstiče RS, pogotovo ako se radi o ruralnim područjima u kojima je cilj zaposliti radnu snagu i pomoći lokalni ekonomski razvoj.

Kostić kaže da do 2020. traje Akcioni plan Ministarstva industrije RS u kom je definisan nivo podsticaja kada je u pitanju ukupna instalisana snaga malih hidroelektrana. Vrijednost podsticaja zavisi od instalisane snage, pa su najveći podsticaji za male hidroelektrane do 1 MW, od 1 do 5 MW su nešto niže, a najmanji podsticaj za one od 5 do 10 MW.

- RARS svake godine objavi koliko je još preostalo kvota za podsticaje, tako da inevesitor ima pravovremenu informaciju. Primjećujemo sve jači trend ulaganja u male hidroelektrane, a investitore je dodatno ohrabrio podsticaj koji dolazi od vlasti. Njaviše se grade male hidrocentrale instalisane snage do 5 MW.

Naš sagovornik objašnjava da se ulaganje u male hidroelektrane isplati zavisno od uslova na terenu. Najoptimalnije je ako se investicija vrati između 8 i 12 godina.

- Kod nas, u RS, period posticaja traje 15 godina. Od momenta kad se pusti u rad svi investitori imaju garanciju da će projekat biti opravdan u tom periodu, tako da imaju sigurnost.

Kaže da najveći potencijal ima sliv Drine oko Foče, zatim sliv Vrbasa koji nije dovoljno iskorišćen, kao što nije dovoljno ni ispitan potencijal rijeke Bosne.

Ekološki aspekt

S obzirom na to da se gradnji hidroelektrana vrlo često protive ekološka udruženja, Kostić kaže da nema mjesta strahu za ekologiju.

- Dokazano je da male hidroelektrane nanose najmanju štetu za ekološki sistem, ali je nužno ozbiljno pristupiti projektovanju i planiranju svih koraka. Naravno da mora biti uspostavljen monitoring zahvatanja vode, njeno iskorištenje, jer je npr propisima regulisan ekološki prihvatljiv protok vode. Agencije za vode su postale rigorozne pa su postavile automatske mjerne stanice na svim hidroelektranama, na kojima mogu same da kontrolišu očitavanje podataka sa mjernih stanica, što umanjuje negativni uticaj.

Od momenta izbora mikro lokacije, pripreme dokumentacije, pribavljanja svih dozvola, izrade studije uticaja na okolinu, do uvođenja u radove, prođe najmanje godinu i po do dvije godine. Prije gradnje male hidroelektrane najbitnije je predvidjeti sve terenske radove - da se izabere odgovarajuća lokacija, da se svi ulazni parametri na terenu uzmu u obzir - topografija, geodetski snimak, uticaj na okolinu....

- Što se tiče visine investiranja, po kilovat satu obično je cijena između 2.000 i 3.000 EUR, zavisno od uslova na terenu. Ako je potrebno izgraditi pristupne puteve ili npr. priključak za spajanje elektrane na energetsku mrežu, postoji dosta prethodnih pripremnih radova koji se moraju realizovati, da bi investitor bio zadovoljan investicijom.

Ako se prilikom obilaska lokacije sagleda da nema mogućnosti izgradnje pristupnog puta ili priključka na elektromrežu, onda je izvjesno da se odustaje od projekta, jer to povećava investiciju, zaključio je Kostić.