Štedišama Ljubljanske banke u BiH nije uplaćena nijedna marka - Novac spreman, vlasti nisu dostavile potrebne informacije

Isplata stare devizne štednje Ljubljanske banke hrvatskim štedišama počela je u februaru i već je pri kraju, dok štedišama iz BiH još nije uplaćena nijedna marka.

Razlog za takvo stanje je, kako je rekao Iztok Grmek za "Nezavisne", ambasador Slovenije u BiH, to što vlasti u BiH, pozivajući se na Zakon o zaštiti ličnih podataka, nisu dostavile slovenačkoj strani informacije o štedišama, datumu kada je račun otvoren, novčanom iznosu i slično.

- Pare za isplatu su spremne i čekaju na računu u Sloveniji, ali prije toga mi moramo dobiti dokumentaciju depozita svakog štediše, a to nam vlasti ne daju, jer po zakonu nemaju pravo da daju podatke svojih građana. Razumijem građane, ali mi smo spremni, samo čekamo od BiH strane da potvrdi kada odabrana firma može doći i skenirati sve podatke iz arhive u Sarajevu i poslati nam ih - rekao je za "Nezavisne" Grmek.

On kaže da nakon toga slijedi obrada podataka, njihova provjera, zaračunavanje kamate, te zaključak upravnog postupka.

- Nakon svega navedenog, u roku od 30 dana novac bi trebalo da bude na računima štediša bez ikakvih poteškoća - kaže on.

Nažalost, da građani neće tako brzo dočekati svoj teško zarađeni novac, potvrđuje i nekoordinisanost nadležnih.

Naime, iz Ministarstva finansija BiH kažu da je prava adresa za ovo pitanje Ministarstvo inostranih poslova s obzirom na to da se radi o sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska prava koju prate oni i Savjet ministara.

Na drugoj strani, iz Ministarstva inostranih poslova telefonski su poručili "Nezavisnim" kako je resor finansija zadužen za staru deviznu štednju.

Iz Udruženja građana za povrat stare devizne štednje u BiH i dijaspori kažu da potraživanja iz FBiH koče isplatu, jer je u ovom entitetu bilo dozvoljeno trgovati papirima Ljubljanske banke, što je dovelo do raznih mahinacija.

- Problem je u Federaciji BiH, moćnici su papirima devizne štednje Ljubljanske banke pokupovali akcije preduzeća, izvršili razne privatizacije i slično, a sad hoće ponovo da ih naplate. Naravno, Slovenci to ne daju, oni hoće čiste račune i da se tačno zna kome treba biti isplaćeno, a kome ne, pa će i početi isplatu - kaže Svetozar Nišić, predsjednik Upravnog odbora ovog udruženja, kojem je u Sloveniji ostalo 300.000 KM, a u Jugobanci 97.000 evra glavnice, bez dvadesetogodišnje kamate.

Prema njegovim informacijama, ukupna suma koju potražuju štediše iz BiH je nešto oko pola milijarde evra.

Amila Omersoftić, predsjednica Udruženja za zaštitu deviznih štediša u BiH, kaže da se štediše u BiH nalaze u klinču između dvije države, BiH i Slovenije.

- Mi smo sve podatke poslali, ali sada Slovenci izmišljaju neke uslove koji nemaju nikakvog osnova, traže provjeru identiteta, ne vjeruju ličnoj karti BiH, čiju je kopiju svako od nas poslao odmah, pa nema šta neće tražiti samo da ne isplate pare narodu - kaže Omersoftić.

Da ni naši predstavnici u nadležnim resornim ministarstvima nisu previše angažovani na ovom polju, pokazuje i činjenica da štediše uopšte nemaju informaciju koji su to novi uslovi koje je slovenačka strana tražila od BiH.

- Oni su tražili neke podatke, ali ne od nas nego od države, a država neće ništa da kaže, kada god smo ih pitali i tražili informacije, odgovor nismo dobili. Mi čak ne znamo ni najmanji detalj iz njihovih zahtjeva - ogorčeno i ljuto priča Omersoftić, koju je informacija da su predstavnici BiH prije nekih 15 dana imali sastanak sa slovenačkim izaslanicima iznenadila, jer udruženja o sastanku nisu imala informaciju.

LJUBLJANSKA BANKA d.d. Sarajevo

Ministarstvo finansija/financija i trezora BiH

Ministarstvo inostranih-vanjskih poslova BiH

UDRUŽENJE GRAÐANA ZA POVRAT STARE DEVIZNE ŠTEDNJE Banja Luka

Udruženje za zaštitu deviznih štediša BIH

Iztok Grmek

Svetozar Nišić

Amila Omersoftić

štednja Ljubljanske banke

štediše Ljubljanske banke u BiH

Zakon o zaštiti ličnih podataka BiH