BiH godišnje uveze GMO soju vrijednu 80 mil KM - Stručnjaci kažu da imamo potencijal da sami uzgajamo genetski nemodifikovanu soju

Republika Srpska ima potencijal i povoljne klimatske uslove za proizvodnju soje. Međutim, u Srpskoj je prošle godine ova uljarica zauzimala samo 4.000 hektara što ne zadovoljava ni 10% domaćih potreba.

Godišnje se u Srpsku i BiH uveze više od 80 mil KM soje koja je 90% genetski modifikovana. Proteklih godina nekoliko domaćih proizvođača je sijalo GMO soju u Semberiji i Posavini, iako je zakonom zabranjeno. Povećati proizvodnju genetički nemodifikovane soje i zaštititi stanovništvo od eventualnih posljedica po zdravlje, osnovni cilj je Asocijacije "Dunav soja" u kojoj je 15 država podunavskog regiona, Republika Srpska i Federacija BiH.

Prestavnik Asocijacije Radomir Prodanović smatra da BiH ima mogućnosti za proizvodnju dovoljnih količina genetički nemodifikovane soje i da ne mora da izdvaja 80 mil KM za uvoz.

- Imamo površine na kojima možemo proizvesti tih 100.000 tona soje. To je nekih 40.000 hektara - kaže Prodanović.

EU želi da prekine zavisnost od uvoza soje iz Brazila i Argentine i da otkloni loše posljedice po zdravlje ljudi i životne sredine, što je i cilj ovog projekta.

Evropska unija uvozi 35 miliona tona soje.

- Oni su prepoznali da ovaj dunavski region to može izbalansirati, a mi jednostavno u tome treba da nađemo svoju šansu - kaže Nebojša Šekuljica, predstavnik Njemačke organizacije za tehničku saradnju - GIZ-a.

Soja je nezaobilazna komponenta u proizvodnji stočne hrane, zbog visokog procenta proteina, ali je proizvodnja ove uljarice zahtjevna, prinosi mali, a otkupna cijena niska. Poljoprivrednici koji soju proizvode za vlastite potrebe imaju računicu. Zbog jeftinije i lakše proizvodnje, prošle godine više poljoprivrednika u Srpskoj je sijalo GMO soju iako je zakonom zabranjena. Od 272 analizirana uzorka, 123 su bila sa genetskim modifikacijama. Usjevi su uništeni, a ratari na čijim parcelama je uzgajana genetski modifikovana soja novčano su kažnjeni.