Klasteri na Balkanu i dalje nedovoljno razvijeni

Hiljade firmi u zemljama EU zahvaljujući klasterskom organizovanju ostvaruje sjajne rezultate i uspješno se razvijaju, ali i pored tog dobrog iskustva klastersko organizovanje na Balkanu napreduje brzinom puža, izjavila je za agenciju Beta rukovodilac odeljenja u Ministarstvu privrede Makedonije i međunarodni ekspert za klastere Nikolina Trajanovska.

Ona je bila jedan od predavača na skupu koji je niška Kuća klastera u četvrtak, 19. novembra 2015. godine, organizovala u Regionalnoj privrednoj komori Niš, sa ciljem da privrednike upozna sa modelima razvoja klastera u Evropi i koristi koje takvo udruživanje donosi.

- Klasteri podrazumevaju umrežavanje, a mreža vam omogućava da budete blizu informacijama koje u savremenom svijetu znače kapital i dominaciju na tržištu - rekla je Trajanovska.

Prema njenim riječima, klasteri takođe omogućavaju mnogo bolju saradnju firmi sa naukom i obrazovanjem, jer se troškovi istraživanja koje naučne ustanove rade za potrebe privrede dijele na veći broj aktera. Saradnja sa naukom i obrazovanjem znači pristup inovacijama, a inovacije pokreću čitav svijet, kazala je Trajanovska.

Privrednicima na Balkanu kao primjer klasterskog organizovanja mogu da posluže klasteri u Švedskoj, Italiji, Danskoj i Španiji, rekla je ona i dodala da bi zemlje na Balkanu trebalo da rade na umrežavanju klastera na regionalnom niovu, jer bi to bilo od koristi za sve.