Začin koji košta više od zlata

Šafran, najskuplji i najtraženiji začin na svijetu, poznat je kao crveno zlato. Jedan gram najkvalitetnijeg šafrana košta 65 USD, što znači da je ponekad skuplji od plemenitog metala po kome je dobio ime. Da bi se dobilo 400 grama začina, potrebno je izvaditi oko 200.000 nježnih vlati iz 70.000 cvjetova biljke Crocus sativus.

Nesporna prestonica proizvodnje šafrana je Iran, gdje je tradicija stara više od 3.000 godina. Iran porizvodi više od 90 odsto količine od 250 tona, koliko se godišnje proizvede u svijetu, za šta su svakako zaslužni jedinstveni ekološki uslovi, koji pogoduju aromatičnoj biljci, od koje se dobija glavni sastojak lokalne kuhinje, kozmetike i tradicionalne medicine.

Poslednjih godina, trgovina šafranom je u krizi. Međunarodne sankcije, nametnute zbog nuklearnog programa, blokirale su pristup nekada unosnim tržištima u Evropi, SAD i Kanadi. Iranska preduzeća i banke isključeni su iz globalnog finansijskog sistema.

U takvoj situaciji, proizvođači šafrana moraju da se snalaze.

- Ne možemo da idemo preko banaka. Moramo da koristimo privatne kurire, koji su skupi. Prinuđeni smo da poslujemo direktno s kupcima i da se nadamo da će nam platiti. Događa se i da nas prevare - kaže Mehrdad Rovhani, generalni direktor kompanije "Safran Rouhani" u provinciji Horosan, koja proizvodi više od 70% šafrana u zemlji.

Druge kompanije su prešle na takozvane barter poslove da bi zaobišle banke, pri čemu kineski i indijski partneri često plaćaju robu kroz isporuku hrane i robe široke potrošnje.

Uprkos teškoćama, Rovhani i dalje izvozi 50 kilograma šafrana mjesečno, jer se preorijentisao na nova tržišta u Persijskom zalivu i na Bliskom istoku. Prema podacima Iranskog Nacionalnog savjeta za šafran, ukupan izvoz u Iranu porastao je za 36 odsto u 2014. godini, a cijena po kilogramu je porasla na 2.000 dolara po kilogramu.

- Trgovci su veoma mudri i kada se zatvore vrata, izađu kroz prozor - kaže Ali Šeik. - Uspjevaju da prodaju svoje tradicionalne proizvode (pistaći i šafran). Potražnja je veća od ponude.

Uprkos tome što je izgubila 7 mil USD godišnje od prodaje Velikoj Britaniji, kompanija "Iran Hasos" ostvarila je promet od 48 mil USD 2014, kakav je imala i prije uvođenja međunarodnih sankcija.