Posle više od pet decenija nakon formiranja 1961 godine, Park prijateljstva i dalje predstavlja jedinstven park po svom konceptu nastanka. Ovo mesto se vezuje za Prvi samit nesvrstanih u Beogradu i posetu najviših državnika sveta, čuva sećanje na važne događaje i ličnosti jugoslovenske i svetske istorije druge polovine XX veka.

Na prostoru parka su državnici, zvanične delegacije i znameniti gosti Beograda sadili po jedno stablo, koje svedoči o istorijskim događajima i ličnostima objedinjenim kroz ideju mira i prijateljstva, kao trajnu uspomenu koja u svojoj simboličnoj ravni čini jedinstven urbani entitet.

Prvo idejno rešenje Parka izradio je inženjer Urbanističkog zavoda Beograda Vladeta Đorđević. Prema njegovom rešenju aleja mira je postavljena na blago uzdignutom platou okružena raznovrsnim fontanama, a u samom centru parka planiran je veliki obelisk u čijem podnožju bi bila ispisana imena zemalja učesnica Prve konferencije nesvrstanih. Plato Aleje je zamišljen u vidu popločane staze, vrtno-arhitektonski obrađen od dekorativnih ploča, cvetnjaka i skulptura. Parkovska površina je tako rešena da interne staze formiraju pojedinačne parcele, u kojima bi svaka zemlja izložila svoje simbole, etnološka obeležja, kopije skulptura, specifične vrtne detalje i biljne vrste. (https://www.zelenilo.rs/)