Razbolio se nekakav pomeljar iz Vođena pored Ljubinja, a u kući mu ponestalo brašna. On pozva svoju malodobnu kćerku Radojku i reče joj da ide umjesto njega u Stolac u mlinicu Mehe Elezovića. Ona je u početku plakala, ali otac se morao poslušati. Babo joj je objasnio da ona ide samo za konjem i on će je odvesti tačno pred mlinicu, što joj je otac kazao, tako je i bilo. Pred mlinicom ih dočekao mlinar Meho i odmah prepoznao konja. Konja je rastovario i natakao mu zobnicu, a djevojčicu poslao u svoju kuću da se okrijepi i odmori. Kad je žito samljeo, natovario je konja i pozvao djevojčicu. Ona je opet pošla za konjem, a konji se uvijek vraćaju svojoj kući. (glasstoca.ba)